Pismo Tomi Fili

Kasnije smo otišli u drugu kafanu, solidarisali se s tobom, jer si bio ljut što nisu hteli da ti ispeku prase za neki praznik.

Svakog septembra i februara odlazili bi na nekoliko dana na Zlatibor, gde nas je čekala Dušanka, šefica recepcije u „Palisadu“, i koju bi uveče celo društvo vodilo na večeru u znak zahvalnosti za sve ono što je godinama činila za nas.

Pili smo dosta, klekovaču, kasnije i nanovaču, stavljali na sto razglednicu Zlatibora pod snegom, da nas podseti gde smo. Nikome u društvu nisi dozvoljavao da plati piće, uvek si ti to činio i kada sam te pitao kako to da jedan Cincarin plaća za druge, odgovorio si mi da svaki narod ima svoje izrode.

Smejali smo se, pevali, zezali, bilo vreme mirno. Upoznao sam te sa mojom dragom koleginicom sa klase glume, Vesnom Mrkić, sa kojom si se kasnije oženio. Odlazio bih u tvoju kuću, razgovarao sa tvojim ocem gospodinom Filotom i majkom, gospođom Eli, bili smo više od prijatelja.

Onda je počela ta prokleta politika da se meša u odnose među prijateljima, pa smo se tako i ti i ja našli na suprotnim stranama. Tu su naši odnosi polako počeli da se hlade i na kraju smo neprimetno prekinuli svaku vezu.

Često pomislim na to vreme. Danas pogledam neki tvoj intervju na televiziji ili pročitam tvoj tekst ili članak o tebi i osetim se nekako čudno. Tu si, negde blizu, ali ne mogu da ti priđem.

Koliko smo dugo pričali o pravdi, pravu, zakonima… išao sam u sudnicu da te slušam kad braniš. Bio si veliki protivnik smrtne kazne.

Da li je smrtna kazna nad Zoranom Đinđićem izvršena streljanjem? Jeste, Tomo, i to se ne može ničim odbraniti. Dobijanje oreola patriote i rodoljuba stiče se herojskim delima u odbrani svoje zemlje. Odbijam da poverujem da pripadaš onoj grupi koja se radovala i slavila onog dana kada je ubijen premijer. To onda ne bi bio onaj Toma, moj prijatelj, iz nekih ranijih dana.

Svi se bližimo neminovnom odlasku i zato osećam veliku potrebu da sve učinim da te odbranim. Uvek si ti bio taj koji je nekog branio, a ja se sada stavljam na mesto tvog branioca, pred Bogom i ljudima, a ponajviše da odbranim tebe od tebe. To je najteža odbrana, znam iz sopstvenog iskustva.

Tvoj otac, Filota Fila, bio je jedan od najvećih advokata u istoriji srpske i jugoslovenske advokature. NJegove odbrane bile su prava remek-dela pravničke veštine, inspiracija generacijama pravnika koje su stasavale u vreme kada je advokat Filota Fila branio okrivljene u najtežim i najsloženijim krivičnim predmetima.

Jednom si rekao da je najveći problem srpskog pravosuđa mešanje politike u rad sudova. Postaješ visoki funkcioner SPS. Da sedimo u nekoj kafani, sami za stolom i ispijamo piće, gledao bih te u oči i rekao: Tomo, šta će ti sve ovo? Zašto to radiš, pred kraj?

Govorio bi da si često, na suđenju, prećutkivao istinu. Iskreno od tebe, ali za presudu koja će nekome oduzeti život ili ga odvojiti od sveta nekoliko godina ili do kraja života nije nikako dobro.

Znam da nisi nikada mnogo voleo prirodu i šetnje. Sada imaš priliku da odeš negde gde je mir, da napišeš još nešto iz tvoje bogate i uspešne karijere. Izađi iz te proklete politike i tih petparačkih novina i televizija. Ne dozvoli da te iskorišćavaju. Da li bi to Filota uradio? Ne bi, Tomo, i sam to znaš. Budi gospodin čovek, dostojanstven, kao što je otac bio.

I to društvo s kojim smo nekad sedeli, bilo je tu tvojih iskrenih prijatelja, ali i onih koji te nisu voleli. Bili su tu, zato što si bio poznat, pričao si interesantno, mogao si da pomogneš mnogima, plaćao piće…

Od samog početka bavljenja glumom znao sam šta me čeka i zato sam morao uvek da se potrudim, više od uobičajenog. Imao sam neku vrstu zadatka da ne obrukam svog oca i u životu i u profesiji. Mislim da sam u tome uspeo i to je sasvim dovoljno za jedan život.

Imali smo sličnu sudbinu. Tešili jedan drugog kada su nam napadali očeve. Pevali tvoju pesmu, Dimitrije, sine Mitre.

Pre nego što ti javnost izrekne presudu, da li si kriv ili ne, kao tvoj samoimenovani branilac, hteo ti to ili ne, kažem: Da si u suštini dobar čovek, da si bio dobar sin, da si odbranio mnoge koji nisu bili krivi, a i one koji jesu, da voliš društvo, život, muziku i pesmu, da voliš da vladaš ljudima, da voliš da popiješ, da si pomagao kolegama da dobiju posao, da je dobro što si prestao na vreme da pušiš, da si činio mnogima… i tražim da te oslobode za sve ono što danas trapavo i brzopleto izgovaraš a da duboko u sebi ne misliš tako.

Priznajem da sam u tvojoj odbrani, ponekad, kao i ti, prećutao istinu.

Autor je glumac i reditelj