Pismo vrhovnom komandantu (2)

Ovu su drugih deset pitanja za Vrhovnog komandanta

Od perioda 1995.-1999. godine po nalogu organa Sektora za ljudske resurse, organ bezbednosti Uprave za stambene poslove uz sadejstvo i pomoć pojedinih pravnika iz iste uprave ciljno, sračunato i montirano pripremaju lažne podatke o statusu pukovnika kao podstanara, navodeći da isti prima naknadu zbog neposedovanja stana, a ujedno koristi i navodno vojni stan na Novom Beogradu u ulici Pohorska broj 11 stan broj 18 za koje protivpravne i neistinite radnje navedena lica kao nagradu avanzuju na veće dužnosti, a pravnik iz Uprave za kadrove biva i nagrađen funkcijom sudije u Upravnom sudu. Navedeno je doseglo i pokretanje tužbe i osuđivanje pukovnika ovde potpisnika za montiranu predmetnu stvar jer pred sudom nisu bili dovoljni ni dokazi rešenje stambene uprave o dodeli predmetnog stana u otkup licu kome je stan dodeljen kao ni obraćanja nadležnog organa ministarstva vojnog do kraja 2020. godine licu vlasniku stana u otkup da izmiri obaveze o predmetnom stanu prema Ministarstvu vojnom. Dakle, iako pukovnik kao podstanar po montiranoj i ciljno sračunatoj pravnoj radnji oglašen je krivim da koristi vojni stan iako je isti zvaničnim aktima dodeljen u otkup licu na koje glasi rešenje o davanju stana u otkup.

Ministar vojni, svestan svojih mahinacija i protivpravnih radnji, a pravno uzdrman žalbama i tužbama pukovnika protiv nezakonitog trošenja novčanih sredstava iz vojno stambenog fonda za kupovinu poklon stanova koristi lica iz odeljenja vojnog tužilaštva pri organima tužilaštva države Srbije da se na sve moguće načine spreče bilo kakvi pokušaji i realizacija podnošenja krivične prijave protiv ministra i njegovih saradnika što je kulminiralo angažovanjem Apelacionog javnog tužilaštva u ulozi Prvog osnovnog suda da u predmetu 1.Kv br. 462/14 od 07.03.2014. godine umesto ponovnog odlučivanja suda Apelaciono javno tužilaštvo svojim rešenjem broj KVPO 148/15 od 06.05.2016. godine presudi u ime Prvog osnovnog suda i onemogući pokretanje bilo kakve istrage i to bez prava žalbe ili prigovora. O svemu Apelaciono javno tužilaštvo obaveštava i Republičko javno tužilaštvo stavljajući do znanja da niko od organa državnog tužilaštva države Srbije ne pokuša da bilo šta preduzima protiv postupaka, činjenja i radnji ministara vojnih.

Iste organe vojnog odeljenja pri tužilaštvima ministri vojni koriste za pokretanje krivičnih postupaka za nepostojeća krivična dela, pukovnika ovde potpisnika sa razloga što će u predmetima KTVP 1200/05 od 29.10.2005. godine krivično goniti i suditi pukovnika u trajanju od 900 dana, a u predmetu 1K. br. 2732/10 u vezi dokumenata od 02.04.2004. godine, krivično goniti suditi, osuditi i novčano oglobiti pukovnika ovde potpisnika u predmetu koji je trajao 5400 dana, a sve u cilju da po nalogu ministra vojnog pukovnik bude osuđen na kaznu robije od tri plus godina koja odluka bi eliminisala svaku vezu pukovnika sa vojskom i pripadnost Ministarstvu vojnom. Dakle, gospodine Vrhovni komandante nevino krivično gonjeni, suđeni i osuđeni pukovnik bez postojanja krivičnog dela, bez pretpostavke nevinosti, suđeno pojedincu iako je bio član kolektivnog organa, uz neprihvatanje očevidnih i konkretnih dokaza izvedenih po presudama jedino merodavnog i nadležnog za ove radnje Upravnog suda, koji sud je utvrdio da u predmetima koji se pukovniku stavljaju na teret nema protivpravnosti, inatno i ciljno pukovnik je osuđen „Kriv je jer nije kriv, a mora biti kriv“. Ako lica iz Ministarstva vojnog i tužilaštva i sudova u navedenim predmetima nemaju čast, obraz i ljudsko dostojanstvo, ovakvim sramnim i nečasnim radnjama naneli su ogromnu materijalnu i nematerijalnu štetu pukovniku ovde potpisniku, jer nema veće nepravde i uvrede već javno goniti i osuditi nevinog i pravičnog čoveka što je u predmetu pukovnika ovde potpisnika slučaj. Navedeno druže Vrhovni komandante niti se može oprostiti, niti ima cene kojom se učinjena uvreda može nadoknaditi a niti ima opravdavajućih elemenata da se ikada može zaboraviti.

Kako je druže Vrhovni komandante moguće i dopustivo nadležnom organu Ministarstva vojnog, načelniku Uprave za kadrove da ne postupi po presudi Upravnog suda U8778/11 od 28.03.2012. godine kojom presudom je poništeno rešenje o razrešenju sa danom 15.11.2005. godine, a da nakon 28.03.2012. nije doneto novo rešenje niti je pukovnik ovde potpisnik razrešen od profesionalne vojne službe. Istovremeno načelnik Uprave za kadrove dopušta sebi neustavnu i protivpravnu radnju da dana 11.04.2013. godine donese rešenje broj 248-8 kojim se priznaje pravo pukovniku Gojku Laloviću za naknadu troškova za stanovanje, iako kako smatra nadležni organ pukovnik je lice kome je prestala služba, a za utvrđivanje ove naknade nadležan je sasvim drugi organ Ministarstva vojnog. Dakle, za realizaciju presude U8778/11 od 23.08.2012. godine najpodobniji i najzakonitiji datum razrešenja od profesionalne vojne službe je 11.04.2013. godine, kao datum koji je nadležni organ Uprava za kadrove koristila u svrhu donošenja akta pukovniku kao licu zaposlenom u Ministarstvu vojnom.

Suprotno članu 145 Ustava pored oglušavanja državnih organa Ministarstva vojno o presude nadležnih sudova, u javnosti na scenu stupa predsednik Upravnog suda koji po ko zna kojem propisu i po ko zna čijem nalogu demantuje postojanje i važnost člana 145 Ustava, navodeći da je sudu dato u nadležnost da se državnom organu koji ne realizuje presudu nadležnog suda može izreći novčana kazna u visini 30 – 100 000 dinara što ispada iz okvira ustavnosti i zakonitosti.

Kako je moguće da Vrhovni kasacioni sud kao sud pravni naslednik Vrhovnog suda Srbije nastavljajući postupak po presudama navedenog suda odbija tužbe ovde potpisnika sa razloga što je tužba podneta od neovlašćenog lica jer nije angažovan pravni zastupnik iz reda advokata, što prethodni sud nije uzimao za obavezujuće, a posebno je upitno kako Vrhovni kasacioni sud odbija postupanje po predmetu za ocenu zakonitosti uz odgovor da je upravo ukinut zakon za ocenu zakonitosti i da sud po predmetnom nije u obavezi postupanja.

Kako je moguće da ustavno zakonodavni organ Narodna skupština i njen predsednik u periodu 2014.-2019. po dva puta godišnje kao odgovor na obraćanje za postupanje odbora za odbranu i unutrašnja pitanja obmane ovde potpisnika navodom „Nakon upoznavanja sa sadržajem Vašeg obraćanja predsednik skupštine je isto prosledio Odboru za odbranu i unutrašnja pitanja na postupanje“, a da se u navedenom periodu nakon dostavljenog navoda predsednik Skupštine niti više oglašava niti se pojavljuje odbor ni akt odbora o postupanju po predmetnoj stvari. Zato ovde potpisnika i ne čudi postupanje ostalih nižih rangova državnih organa, kada ustavno zakonodavni organ Narodna skupština i njen predsednik tako neodgovorno i tako sramno postupaju sa predstavkama građana, koje u ovom slučaju život znače.

Po kojim kriterijumima premijer Vlade države Srbije na silna obraćanja i ukazivanja na nepravilnosti i protivpravnosti u postupanjima sa pukovnikom Gojkom Lalovićem niti reaguje, niti se pisanim tragom oglašava o nereagovanju i nepostupanju po dostavljenim prigovorima, pritužbama, urgencijama pa čak i otvorenim pismom za ugrožavanje Ustavom zagarantovanih osnovnih ljudskih prava.

Kako ste Vi druže Vrhovni komandante, koji pored ove funkcije imate i bezbroj predsedničkih funkcija dozvolili sebi da podelite ljude na vaše i nečije druge pa da u 32641 slučaj Vaših ljudi rešite predmete pozitivno i u njihovu korist, a da onaj 32642 slučaj koji se odnosi na pukovnika ovde potpisnika svrstate u red postupaka za koje kao visoki funkcioner niste nadležni jer Vas na to Ustav obavezuje.

A onda druže Vrhovni komandante upitno je zašto Vas ubi data reč kada ste u deljenju života i smrti pukovnika dana 15.04.2021. godine na terasi stana Bežanijske kose gde se spajao ili odvajao konop o vrat i vrat o konop pukovnika javno i zvanično pred javnosti građana države Srbije dali reč da ćete razmotriti predmet porodice Lalović i učiniti što je u Vašoj moći da se istoj pomogne. Data reč, a neizvršena ili neodržana reč ubija, druže Vrhovni komandante.

Autor je pukovnik u penziji