Pištolj ume i da opali

Pošto su narodni poslanici opozicije rešili da blokiraju zgradu suda u Novom Sadu, zbog toga što još uvek niko nije procesuiran zbog tragedije u ovom gradu, već uglavnom oni koji su to na ulici zahtevali, naša vlast je rešila da ne dozvoli poslanicima da blokiraju sud tako što je izvela kordone policije da oni to urade umesto njih.

Niko ne sme da blokira sud, osim vaše i naše milicije!

Pošto poslanici nisu želeli da dozvole policiji da im ukradu ideju, došlo je do koškanja i guranja između policije i poslanika u borbi za bolju poziciju blokiranja suda.

I tako već tri dana. Prvo policija dođe ranom zorom i blokira ulaz u sud, a onda dođu poslanici koji žele da ih sklone sa ulaza kako bi oni bili ti koji blokiraju sud.

Pošto je ova situacija sama po sebi apsurdna, apsurdni su i događaji koji prate ovu situaciju.

Mogli smo, na primer, da vidimo scenu kako su tri poslanice uhapsile jednog policajca koji se sapleo na stepeništu, dok ga Ćuta miluje po šlemu i savetuje mu da se preda.

U svom tom metežu i guranju, jednom policajcu je ispao pištolj. Sitnica. To može svakome da se dogodi. Samo što je taj pištolj mogao da opali i slučajno ubije nekoga.

Da se to kojim slučajem dogodilo, sada bi verovatno imali građanski rat na ulici i to samo zato što je neki genije pokušao da spreči blokadu suda, tako što je izveo policiju da ona umesto poslanika blokira sud.

Oglasio se i Ivica Dačić koji je zapretio građanima da kada policija jednom izvadi pendrek onda nema da ga vraća nazad. O tome da je pendrek, ipak, samo obična batina koja uvek ima dva kraja, ministar nije mnogo razmišljao.

Osokoljen ovom izjavom ministra, jedan policajac je ispred suda izvadio pendrek, ali mu je ispao i završio u rukama Željka Veselinovića.

Na Starom savskom mostu situacija i nije bila baš ovako tragikomična.

Tamo je uhapšen Savo Manojlović, zato što se sa podignutim rukama u vis uneo policajcu u vizir šlema, a ovaj je to, valjda, protumačio kao pretnju.

Nakon  što ga je policija istreskala o beton i vezala, onda su ga tako vezanog četvorica policajaca nosili do marice, tegleći ga za ruke koje su vezane lisicama. Onaj ko je nekada bio vezan lisicama zna koliko je to bolno, a saznao je i Manojlović.

Ono što Manojlović neće nikada saznati je ko su ta četiri policajca koja su ga nosila kao vreću, iz samo njima poznatih ali protivzakonitih razloga, jer naši policajci nose fantomke i nemaju istaknuta prezimena i brojeve znački, a morali bi po zakonu.

Opet ja i taj Zakon. Da se poštuje, bilo bi dosadno, a ja ne bih imao sad o čemu da pišem.

Ustvari, ništa od svega ovoga što gledamo od 1. novembra ne bi bilo, da je bilo sve po zakonu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.