Upotreba litijuma za proizvodnju električnih automobila je postala imperativna norma u EU.
Nalazište litijuma je velika šansa za ekonomski i naučni napredak u Srbiji, ali za sada se ne pruža dovoljno informacija o uticaju projekta Jadar na životnu sredinu i zdravlje ljudi, kao neprikosnoveno pravo zagarantovano nacionalnim propisima i međunarodnim konvencijama.
To je pitanje svih pitanja o jadaritu, na koje do sada nije odgovoreno.
U Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu na Prostorni Plan područja posebne namene za realizaciju projekta Jadar, a ni kasnije, kada se u medijima povela javna rasprava, nisu ni pomenuta ključna pitanja o potencijalnom opasnom uticaju ovog projekta na šire područje i zdravlje ljudi, koja se odnose na stabilnost terena i prisustvo radioaktivnih elemenata u okolnim stenama.
Nije iznet nijedan podatak o tome da li je utvrđeno prisustvo radioaktivnih elemenata odnosno urana u asocijaciji sa jadaritom ili drugim okolnim mineralima ili kao potencijalno ležište ovog radioaktivnog rudnog tela u blizini jadarita.
U stenama se najčešće javlja izotop Urana-238 čije se vreme poluraspada meri preko 4,5 milijarde godina.
Najznačajnije koncentracije urana kod nas su vezane za hidrotermalne sredine obrazovanja orudnjenja.
Na stvaranje jadarita u jezerskim sedimentima pretpostavlja se da su glavnu ulogu odigrali takođe hidrotermalni rastvori koji su rasejavali bor i litijum.
Da li ovakva geohemijska sredina pogoduje migraciji urana u druge okolne stene nije objašnjeno.
Objavljena naučna literatura govori u prilog tome da je na području Cer – Iverak, koje se graniči, a negde i preklapa sa rudnim poljem jadarita, utvrđen uranonosni rejon orudnjenja na osnovu istraživanja u prethodnom periodu.
On obuhvata obodne delove granitoidnog kompleksa Cer sa visokotemperaturnom pegmatitsko-hidrotermalnom mineralizacijom urana i drugih minerala i rudno polje Iverak u neogenom sedimentnom basenu Korenita-Jadar (na jugu od granitoidnog kompleksa Cera).
Brojne mineralizacije urana su lokalizovane i u Ribaricama u seriji peščara.
Neophodno je javno objaviti podatke o veličini rudnog ležišta urana i njegovom prostornom položaju kao i koncentraciji urana u ovim stenama, obzirom da o tome do sada nije bilo ni reči.
Uran lako stupa u reakciju sa kiseonikom, kao i sa sumpornom i hlorovodoničnom kiselinom (koje će se koristiti u preradi jadarita) pri čemu postaje mobilan u prirodi.
Ukoliko se potvrdi da će eksploatacija i prerada jadarita neminovno usloviti i prisustvo urana, onda je realnost od mogućeg razarajućeg uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi na pomolu i nijedan ekonomski benefit ga ne može opravdati.
Za sada ne postoji nikakvo objašnjenje ni kako će eksploatacija ogromne količine jadarita, koja će ostaviti praznine u nosećem delu celog terena, uticati na geostabilnost celog čitavog područja, osim da će biti postavljeni potporni stubovi.
Da li zbog toga postoji rizik od sleganja terena, imajući u vidu da je ovo područje bilo pod udarom poplava 2001., 2006., 2007., 2012. i 2014. godine kao i to da su u užem i širem području identifikovane nestabilne padine, a negde čak i jaka erozija zemljišta…
Nacionalne naučne ustanove nisu dale objašnjenja i detaljnije podatke o ovom ležištu jadarita iako su direktno uključene u izradu različitih detaljnih tematskih studija i istraživanja, pravdajući se klauzulom o poverljivosti podataka i zabrani njihovog javnog iznošenja.
Pošto su ležišta litijuma od strateškog značaja za državu regulisano zakonom, postavlja se osnovno pitanje zašto su podaci dobijeni urađenim studijama o detaljnim hidrogeološkim i geološkim karakteristikama terena, geohemijskim uslovima sredine i samom ležištu jadarita postali tajna za javnost i na osnovu kojeg propisa?
Resorna ministarstva energetike i rudarstva i životne sredine imaju dužnost da zatraže sve podatke koji se odnose na ovo ležište, a po potrebi da zatraže nezavisno mišljenje drugih stručnjaka pa čak i inostranih, jer je ono u vlasništvu Republike Srbije na osnovu kojeg treba da donesu konačnu i pravilnu odluku o eksploataciji.
Zbog čega se u oformljenu radnu grupu ne pozovu nezavisni stručnjaci?
O kakvim tajnama se radi ako se procenjuje uticaj na životnu sredinu što po prirodi stvari zadire u osnovna ljudska prava zajamčena nacionalnim propisima i međunarodnim konvencijama?
Na osnovu toga, porodice koje tamo žive treba da donesu odluku o tome da li će da prodaju svoja imanja i trajno napuste svoja ognjišta.
Zakon o slobodnom pristupu informacija o javnom značaju, članom 2 i 4 reguliše da je ovo pitanje za koje javnost ima opravdani interes da zna, obzirom da se radi o uticaju na životnu sredinu i zdravlje ljudi, osim ako organ vlasti ne dokaže suprotno.
Pošto se za sada iz svih organa vlasti izjašnjavanju da je pitanje životne sredine presudno za donošenje odluke o eksploataciji jadarita, ne postoji prepreka da se tematske studije i javno postave na sajtove resornih ministarstava.
Ovakva situacija budi sumnju da li će svi ključni rezultati i podaci kako prethodnih istraživanja tako i novih urađenih tematskih studija biti prikazani u Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu ili samo oni koji govore u prilog manje štete?
Direkcija za vode nadležna za pitanje upravljanja voda se ne izjašnjava ni po jednom pitanju odbrane od poplava ovog područja, osim da će plan za upravljanje rizikom od poplava biti gotov tek 2027. godine, a studija o proceni uticaja će biti gotova do juna ove godine.
Plan zaštite od zagađenja voda još uvek nije donet, pa se ne zna ni koje se mere propisuju za zagađivače poput rudarskih kompanija.
Ovakva vremenska neusaglašenost donošenja planskih dokumenta i studije o proceni uticaja ovog projekta na životnu sredinu kao i dosadašnje oskudne informacije o ovom projektu unose zebnju u pravilnu i kompletnu ocenu uticaja ovog projekta na životnu sredinu.
Autorka je master geohemije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
