foto: Vojin Radovanović/Danas; A.K./ATAImagesJoš se tenzija oko srpskog mitinga i navodnog albanskog istovremenog kontramitinga u podeljenoj Kosovskoj Mitrovici nije slegla, a KPS je koliko juče, u vreme početka javne diskusije o spornom otvaranju glavnog mosta na reci Ibar u ovom gradu, privela predsednika Srpske demokratije Aleksandra Arsenijevića.
Razlog je verbalno protivljenje prefarbavanju oslikane zastave Srbije, u KPS kažu „sprečavanje zvaničnih organa da obave svoj posao“ i to na Trgu braće Milić na kome su Srbi dan ranije održali protest zbog najavljenog otvaranja za saobraćaj mosta preko kog su kosovski Albanci poslednji put masovno prešli 17. marta 2004. kad je počeo martovski pogrom nad Srbima i SPC na KiM.
Plan o otvaranju ovog mosta već poduže se „krčka“ u Vladi Kosova koja je poslednjih meseci u akcijama KPS zatvorila srpske banke i pošte, ruske pumpe, privatizovala srpsku privatnu i državnu imovinu na severu KiM, čemu je prethodilo ukidanje dinara kao zvanične valute u celoj južnoj srpskoj pokrajini.
Odgovor zvaničnog Beograda na svu tu otimačinu i kršenje Rezolucije 1244 SB UN nije otišao dalje od verbalne osude „terora Aljbina Kurtija“ i, kako bi rekli kritičari politike predsednika Srbije, Vučićevog „cviljenja“ u direktnim susretima sa zapadnim zvaničnicima, pogotovo ako su viđeni za „dilovanje“ litijumom.
Zbog čega? Zbog sprovođenja briselskih i drugih spornih sporazuma koji sad izlaze na videlo, spekuliše se čak i o ucenama?
Iako se države članice Kvinte i Kfor javno protive, Priština tvrdi da „nema dijaloga“ o otvaranju mosta u Mitrovici jer je to rešeno 2016. i već farba mostovsku konstrukciju sa albanske strane grada.
Ko se, kad i šta dogovorio sa Prištinom?
Zašto Vučićeve uznemirujuće poruke Mitrovčanima već opterećenim traumama iz martovskog pogroma 2004. deluju „sinhronizovano“ sa ničim izazvanim nejasnim i zabrinjavajućim izjavama o srpskom zdravstvu i školstvu na severu KiM za to nenadležnih zvaničnika KPS i obilascima glavnog mitrovačkog mosta prvog policajca Kosova uz obavezno piće u nekada kultnom srpskom kafiću „Dolče vita“, koji je posle blic kosovske privatizacije prešao u albanske ruke pod firmom „C’est la vie“ kao trendi stecište funkcionera Samopredeljenja?
Zapravo pravo pitanje za Vučićev režim i Srpsku listu, njegovu produženu ruku na KiM, jeste zbog čega je prošle godine u pobuni protiv albanskih gradonačelnika od četiri većinski srpske opštine na severu Pokrajine bez protesta i otpora predat samo srpski deo Kosovske Mitrovice, iako se zna da je on od uvođenja protektorata UN 1999, glavna žila kucavica opstanka Srba ne samo severno nego i južno od reke Ibar.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
