foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Prvog aprila Skupština opštine Babušnica je održala već svoju treću sednicu u novom sazivu jer je dobrobit građana na prvom mestu, nebitno da li su oni sa juga ili severa Srbije. E, nije baš tako.
Skupština AP Vojvodine je počela svoju konstitutivnu sednicu 9. 2. 2024. godine i prekinuta je odmah po verifikaciji mandata poslanika.
Prema zvaničnom saopštenju sednica nije prekinuta nego je proglašena pauza koja evo traje više od 1.750 sati.
Po poslovniku Skupštine pauza može da traje sat vremena tako da je ovo najdužih sat vremena u istoriji čovečanstva.
Nije ovde reč o javašluku Skupštine Vojvodine, ona ionako ničemu ne služi kad padne u ruke radikalima, nego o još jednom poniženju građana Vojvodine, sistemskom zatiranju autonomije i slanju poruke da su vojvođanske institucije nepotrebne.
Kako sada stvari stoje, Vojvodina je jedini srpski teritorijalni dobitak za ogromne žrtve u Prvom svetskom ratu i to ozbiljno frustrira beogradske vlastodršce.
Prema Vojvodini se odnose kao prema ratnom plenu, što je još 1919. godine zaključio Jaša Tomić, veliki pobornik prisajedinjenja, i u svom tekstu „Plači, Vojvodino“ dao opis stanja: „U naše pitome krajeve slegoše se čete pljačkaša, razbojnika i zelenaša, te nemilice počeše isisavati srž i sokove…
Kao divlje orlušine i krvoločne hijene navališe na naše krajeve nevaljalci i sebičnjaci…
Nemilice prosipaju novac na mito, gde god stignu.“ Ovo se dogodilo Vojvodini 1918. pa 1988. i ponovo 2012. godine. I dizala se Vojvodina 1941. pa pomalo i 2000. godine, ali je sada potpuno udavljena u brlogu koji stvoriše razbojnici, zelenaši, orlušine i hijene kako ih lepo opisa Jaša Tomić.
Zagovornici Velike Srbije, od Miloševića preko Šešelja do Vučića, na Vojvodini iskaljuju svoj bes zbog neispunjenja svojih bolesnih ambicija.
Oni i njihove lokalne satrape iskonski mrze Vojvodinu i čine sve da ona nestane ne samo kao autonomna pokrajina nego i kao pojam.
Ponižavaju njene građane, nemilice je pljačkaju, unose primitivizam i razdor među ljude, i dele, ono što je Vojvođanima najdragocenije, zemlju Arapima i Kinezima.
U velikoj opasnosti je svako ko kaže da je Vojvođanin jer ga proglašavaju izdajnikom, a do njihovih bolesnih umova ne može da dopre činjenica da biti Vojvođanin nije nacionalna odrednica nego vrednosna.
Biti Vojvođanin znači biti sve ono što oni nisu: pošten, radan, kulturan, uviđavan, tolerantan, čuvati svoje i ne otimati tuđe, poštovati različitosti i dostojanstvo drugog čoveka.
Zato, plači Severna Srbijo, jer su ti „ubili“ Vojvodinu.
Autor je predsednik UG Most solidarnosti Novi Sad
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
