Plagijati i akademsko beščašće

Čini mi se da je odnos prema doktoratu Siniše Malog postao lakmus papir za definisanje partijske pripadnosti. Za poziciju to je originalno delo, za opoziciju to je plagijat. Isto je bilo i kod doktorata Nebojše Stefanovića. Tada je AV ustao u njegovu odbranu i rekao da je on pročitao taj rad i da to nije plagijat.

I ostalo je, bar za sada, da to nije plagijat. Posle Izveštaja međunarodne Komisije da rad S. Malog nije plagijat i da je prepisano samo 6,97 %, i usvajanja tog izveštaja od strane NN Veća FON-a, diskusija je dobila na intenzitetu. Rektorka Beogradskog univerziteta je izjavila da do 24. maja svi zaposleni na Univerzitetu, u nastavničkom ili naučnom zvanju, mogu da podnesu žalbu.

Profesor Raša Karapandža, koji je u PEŠČANIKU i pokrenuo pitanje plagijata, u direktnom uključenju u emisiju „360 STEPENI“ na N1 (četvrtak, 9. maj 2019) je izjavio da ima još materijala koji nedvosmisleno ukazuje na činjenicu da se radi o plagijatu. Da li je neobjavljivanje kompletnog materijala bilo dobar taktički potez? Da je objavio sve nalaze, tih 6,97 % bi možda naraslo na 15 %, ili 20 %. Da li bi i u tom slučaju stav Komisije bio isti? Mislim da bi taj iznos teško mogli da pravdaju. Ovako, čekaćemo još tri meseca do odluke.

Pravi razlog mog uključivanja u ovu raspravu o plagijatima je tekst dr Slobodana Petkovića, red. prof. u penziji Šumarskog fakulteta u Beogradu, objavljen u DANAS-u, 16. maja 2019. u rubrici DIJALOG. Usvajanje Izveštaja međunarodne Komisije da rad S. Malog nije plagijat od strane NN Veća FON-a, ocenio je kao akademsko beščašće. Izrazom koji je upotrebila dr Srbijanka Turajlić, red. prof u penziji u emisiju „360 STEPENI“ na N1 (četvrtak, 9. maj 2019).

To me je vratilo u daleku 1992. godinu. Izrađeni magistarski rad dipl. inž. Branka Glavonjića, zajedno sa izveštajem Komisije o oceni stavljen je na uvid javnosti 13. 10. 1992. u dnevnom listu POLITIKA. Napisao sam Primedbe na 1. Referat Komisije, 2. Magistarsku tezu i 3. Originalnost magistarske teze. Na sednici NN Veća Šumarskog fakulteta, koja je održana 3. 12. 1992. na Dnevnom redu tačka 5 je glasila: Donošenje odluke o odobrenju odbrane izrađenog magistarskog rada dipl. inž. Branka Glavonjića pod naslovom „ISTRAŽIVANJE ELEMENATA PROJEKTOVANJA FLEKSIBILNIH PROIZVODNIH PROCESA U INDUSTRIJI NAMEŠTAJA“.

Primedbe su pročitane i one su se odnosile na:

a) Objekat i lokaciju istraživanja i

b) Originalnost rada.

Na pomenutoj sednici NN Veća Komisija nije mogla da definiše lokaciju objekta istraživanja, s obzirom da je objekat istraživanja bio izmišljen. Ključni deo magistarskog rada (definisanje matematičkom modela ograničenja i funkcije cilja, algoritam vrednovanja i izbora tehnoloških varijanti) je bio prepisan. Sve to sam u sklopu Primedbi dokumentovao PRILOZIMA.

Ali, NN Veću Šumarskog fakulteta i prof. dr Slobodanu Petkoviću to nije bilo dovoljno da Izveštaj Komisije za ocenu magistarskog rada odbiju. Sada je B. Glavonjić redovni profesor Šumarskog fakulteta i ugledni član akademske zajednice.

Izgleda da akademsko beščašće tada nije postojalo. Da li zbog toga što izraz nije postojao? Ili zbog prijateljstva sa mentorom rada? Ili zbog nezameranja? Ili zbog budućeg izbora u više zvanje? Ili zbog učešća u projektima?

Autor je profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu u penziji