Plan za Beograd posle Vučića

Svi veliki infrastrukturni sistemi koji su bili zamišljeni da uslede za autoputem ostali su što nezavršeni, što ni započeti.

Beogradski železnički čvor ostao je na tunelskim koridorima kroz grad i započetoj stanici u Prokopu, koja ovih dana posle četrdeset godina gradnje nedovršena preuzima ulogu glavne železničke stanice u glavnom gradu.

Metro je ostao mrtvo slovo na papiru. Manje vidljivi sistemi kao što je kanalizacioni interceptor u sličnom su stanju. Ne odnosi se to samo na infrastrukturu. Grandiozno zamišljen klinički centar stoji nedovršen četiri decenije.

Bila je ekonomska kriza, pa su bili ratovi i sankcije, ali onda je došao 5. oktobar i demokratska vlast, a jasna vizija razvoja Beograda nije ponuđena. Naravno, onda se dogodio Beograd na vodi, i sada svi lamentiraju nad tužnom sudbinom grada. Ali plana i dalje nema. Sve i da smenimo naprednjački režim i obnovimo demokratski poredak, šta ćemo mi da uradimo da Beograd vratimo na kolosek normalnog, planskog urbanog razvoja?

Godine 1977. na trasi nesuđenog metroa volšebno je nikao Sava centar, čime je otpočela epoha divlje gradnje i voluntarizma. Onda, četrdeset godina kasnije, imamo Savski nasip, Kaluđericu i, opet, Beograd na vodi. Demokratska vlast jeste donela generalni urbanistički plan i pokrenula mnoge stvari, ali reći da opozicija ima jasnu viziju kako Beograd treba da se razvija jednostavno je laž.

Po obnovi demokratskog poretka prvo što nove vlasti treba da urade jeste da vrate u život Glavnu železničku stanicu. Ne da je vrate u saobraćaj kao gradsko ruglo u koje se poslednjih godina pretvorila, nego da je pretvore u novi gradski centar, što glavna stanica u evropskom gradu po definiciji jeste.

Dok se raspetljavaju sudski procesi oko Beograda na vodi, stanica treba da bude temeljno obnovljena. Može da joj se dogradi novo, moderno krilo, čije bi uklapanje sa starim zdanjem bio arhitektonski izazov. Na zemljištu oslobođenom od koloseka, hvala Vučiću, može da bude projektovan veliki stanični trg kao centralni javni prostor Savamale. Prilazni koloseci treba da budu denivelisani od uličnog sistema kako bi se ulice zapadnog Vračara prirodno spustile do savske obale.

Glavna stanica treba da bude terminal za međunarodni železnički saobraćaj. NJen povratak u život ne znači napuštanje koncepta beogradskog železničkog čvora, nego njegovu reviziju. Stanice u Prokopu i na Novom Beogradu treba da budu izgrađene, kao i autobuski terminali u njihovoj blizini, prevashodno za domaći, prigradski i regionalni saobraćaj.

Beograd ima začetke metroa. Prvo, tu je BG voz, gradska železnica koja brzo i nezavisno od saobraćajne gužve povezuje Batajnicu i Pančevački most. Drugo, projektovanom trasom metroa preko mosta na Adi proći će sledeće godine tramvaj. To je poznat postupak iz prakse nekih evropskih gradova da se izgrade delovi trase metroa kroz koje se sprovodi tramvajski saobraćaj dok se ne steknu uslovi (obično finansijski) da se sistem transformiše u metro. Ovakav koncept zove se premetro.

I BG voz i premetro, uzgred, nasleđe su prethodne, prokažene gradske administracije. Posle trase premetroa preko mosta na Adi sledeća faza koja dolazi na red je metro tunel između Tašmajdana i Ekonomskog fakulteta, u koji bi bile spuštene tramvajske linije koje sada prolaze Nemanjinom i Resavskom ulicom.

Tunel ispod Terazija učinio bi tramvajski saobraćaj kroz centar neuporedivo bržim i atraktivnijim. Ostvario bi tramvajsku vezu između centra grada i Glavne železničke stanice, kao i stanica na Novom Beogradu i kod Vukovog spomenika. Tramvaj bi konačno bio vraćen u centar grada, s kojim bi četvrti poput Banovog Brda, Zvezdare i novobeogradskih blokova najzad dobile direktnu vezu. Podzemna stanica ispod Terazija omogućila bi putnicima da pešice ili vozeći se stanicu ili dve trolejbusom stignu u bilo koji deo centra, između Slavije i Kalemegdana.

Sa premetroom ispod Terazija i preko mosta na Adi Beograd bi mogao da se u mirnijoj atmosferi posveti projektovanju i gradnji pravih metro linija.

Razvoj desne obale Dunava na potezu od Luke Beograd do Višnjice čini neophodnim tunelsku vezu kroz terazijski greben između delova grada uz Savu i onih uz Dunav. Bila zadržana trasa tunela koju planiraju aktuelne gradske vlasti ili ne, njegova gradnja je izvesna. Sav saobraćaj sa dunavske strane, tramvaj, metro, sve će se to prikupiti u savskom amfiteatru i potrebno je da sve te hiljade vozila pređu Savu a da se Savamala ne pretvori u novu mostarsku petlju, zagušenu zonu sa kolonama automobila u svim pravcima.

Za prelazak svog tog saobraćaja s jedne na drugu obalu Save biće potreban novi most, ili mostovi, za drumski i metro saobraćaj. Takođe, i veza tih mostova s bulevarima na Novom Beogradu, umesto sadašnje uvek zakrčene raskrsnice kod Hajata.

Najzad, kada se definiše nova uloga Glavne železničke stanice i uobliči prostor oko nje, kada se postave osnove metro sistema i tunelom ostvari magistralna veza Save i Dunava – tek tada će biti moguće da se konačno osmisli trg Slavija, i Beograd prevede iz trajno nedovršenog stanja u jednu normalnu metropolu. Pa, ako opozicija do sada nije imala plan za Beograd, evo im ga.

Autor je analitičar