Plata moga šefa

Odmah prelazim na stvar: znam li ja koliku on platu ima. Naravo da znam, ali nisam lud da priznam. Čak 120.000, kaže šef. I slovima: sto dvadeset hiljada. A znam li ja koliko on radi? Znam i koliko, a naročiti kako, ali ne bih to priznao ni pod teškim mukama. Od osam ujutro do deset uveče, kaže šef. Toliko. Sve je zapostavio. A znam li koliku platu ima onaj idiot, koga smo se rešili, u onoj AGENCIJI? 250.000. I slovima:dvesta pedeset hiljada. A vi, kaže šef, što vi ćutite? Slažete se znači? „Kad je ono u Vladu Srbije ušla nova velika stranka, počnu novine da raspredaju o mogućnosti da baš ta stranka zatraži fotelju moga šefa. Velika frka. A njemu nije prvi put. Pre nego što oni isprazne njegovo mesto, on njima isrpazni nekoliko isto tako lepih mesta oko sebe. Ne bi li ih zadovoljio. Na pravdi boga, ostade bez funkcije i moj neposredni nadređeni. Tražio da ga šef primi i objasni mu što ga smenjuje. A šef mu samo usmeno poručio da, po pravilniku naše institucije, nije dužan ni da ga primi ni da mu objašnjava. Do juče je bio saradnik od najvećeg poverenja. Ali juče je bilo onako, danas je ovako. Ali nije moj šef takav, sem kad mora. Prođe vreme stabilizuje se situacija, onaj smenjeni kolega u međuvremenu ima radni staž za penziju, ali mu fali par godina starosti. I šef je opet čovek: znate li kolika se otpremina u našoj instituciji dobija za toliko radnog staža? Pa neću da vas sekiram: ali da kupite garsonjeru, brat bratu“. A vi? Mislite li da su ove priče izmišljene. Nisu. Sve gola istina. Sad mediji javljaju da će Vlada Skupštini predložiti zakon po kome će biti kako treba uređene plate svih državnih službenika i funkcionera. Da se predsednici opet ne iznenade što im savetnici imaju veću platu od njih samih. Ovo nije prvi put da se ovakav propis najavljuje. I još: zaposleni u Agenciji o kojoj je reč na početku teksta ne spadaju u državne službenike. I iz tog statusa se možete izuzeti zakonom.

SAVETNICI I OSTALI IDIOTI: Moram odmah da priznam da sam se i sama zalagala da i ranije postojeći ekonomski savetnici pri našim ambasadama u inostranstvu budu službenici tadašnjeg Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, a ne Ministarstva za inostrane poslove. Utvrdila sam ličnom proverom da mesto ekonomskog savetnika predstavlja još samo jednu dobro plaćenu i atraktivnu stolicu za zbrinjavanje stranačkih ili ličnih prijatelja. Dogodilo se, naime, da smo ovde u Srbiji nekoliko puta imali afere sa nekim stranim firmama. Pošto su afere trajale neko vreme, pozvala bih našeg ekonomskog savetnika u zemlji iz koje je firma dolazila, jednom se čak radilo o veoma velikoj aferi. Računam, ako nije ranije, u tom se međuvremenu od izbijanja afere do mog javljanja, morao obavestiti o kakvoj se firmi u stvari radi. Žao mi je ali moram da kažem da mi ekonomski savetnici ni jedan jedini put nisu bili od koristi. Čak su se u nekoliko navrata zaprepastili što ih uopšte potežem, a sekretarica u jednoj ambasadi branila je savetnika rečima: ma on se samo tako zove, nema on o tome pojma. I sad mislim, ako ekonomski savetnici postoje, da ne bi trebalo da budu vezani za Ministarstvo inostranih poslova, ili bar ne samo za to ministartsvo. Nedavno, konkursom, izabrane ekonomske diplomate izazvale su prilično veliki odijum javnosti, a naročito odijum stranački organizovanih komentatora. Tvrdnja da termin „ekonomski diplomata“ ne postoji i da je naša izmišljotina, ne zaslužuje posebnu pažnju. Ime nije važno, važna je suština. U ekonomiji jeste otvorena oblast ekonomska diplomatija i pred sobom imam knjigu dr Vladimira Prvulovića koja se baš tako zove. Sem toga, nema nikakve sumnje da je danas diplomatija uglavnom u funkciji ekonomije, da je dakle i klasična diplomatija postala uglavnom ekonomska diplomatija, a da se političke stvari među državama rešavaju direktnom komunikacijom njihovih ključnih ličnosti. Koliko sam shvatila, novoimenovane ekonomske diplomate imaće nešto drugačije zadatke od dosadašnjih ekonomskih savetnika, odnosno moći će da obavljaju i na neki način komercijalne poslove za naše firme. Da li je njihov izbor zloupotrebljen u stranačke svrhe? Da li se s pravom očekuje da oni ne urade ništa? Kako u komentaru u Blicu proriče Vladan Batić. To što u Srbiji svi odmah pomisle da je svako slično nameštenje moralo biti stranačko, svedoči koliko je Srbija duboko korumpirana. To što se od čoveka, ma na koje mesto da sedne, odmah očekuje da ne uradi ništa, e to je već teži kolektivni mentalni poremećaj. Sačuvaj bože, ako i ovog puta i jedno i drugo bude tačno.

P.S: Advokati i taksisti su dobili još jedno odlaganje obaveze da, kao sav ostali svet, izdaju fiskalne račune. E pa ova Vlada Srbije više nikom ništa ne sme. Reči nemam.

ISPRAVKA: U prošlonedeljnoj kolumni greškom je navedeno da je Vlada Srbije u preduzeće Fijat automobili Srbija unela 49 miliona evra nenovčanog i 726 miliona evra novčanog kapitala. Tačan podatak je: 49 miliona evra nenovčanog i 726.000 evra novčanog kapitala.