Plešite ko da ste slobodni

Danas se obeležava Svetski dan poezije, kao da je njen dan jedan u godini i kao da je pesnik samo jedna celina u gomili korozije.

Vedrina današnjeg dana pati od amnezije, zato  je i ovaj dan tmuran, ne vidimo drvo u šumi radosti, mali smo za širu sliku, ko ram društvene jednakosti.

Uvijeni u pakle pakosti, smotani u nekoliko dimova razonode i pušteni vetrom u sopstvene  stvarnosti, da tako nevidljivi čekamo do starosti.

Oprostite mojoj nagloj naravi, što kao varvari hrli na ovaj randevu sa rečima u ovoj napuštenoj straćari od dima i pelina.

Proleće vuče u nova besnila, ovaj dan je samo predigra ko igla na ivicama vinila što nežno vraća sećanja na igru kakva je nekada bila.

Plešite danas ko da ste slobodni, ko da su vam koraci toliko ogromni da gazite po nebu dok vas miluju oblaci.

Niste sami, uz vas su svi vaši poroci, udahnite vazduh crnji od mraka i iskašljite sve one godine straha.

Okrenite leđa, okrenite drugi obraz, okrenite novi list, možda sa druge strane nije poraz.

I ljubav i mržnja su sentimenti, ne trošite vazduh i reči da ubijate ono što leči. Volite, brinite, čuvajte, to su jedini sveti sakramenti.

Napišite danas neku reč o sreći i poklonite je ovoj večnoj ženi.

Nije život samo ono za čim stomak žudi, ima tu malo i srca, a čuo sam da tu negde stanuju i ljudi.