Pljesak za ćutanje i netalasanje

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Gospodine Marko, oprostite mom neznanju, ili neobaveštenosti, ali ja prvi put čujem za Vas, odnosno, prvi put „Vas čitam“, iako imam skoro 70 god. Ali, moram da (Vam) priznam, odavno nisam pročitao bolji tekst i zdravorazumskiji (ako je dozvoljeno ovakvo poređenje) pristup nekom pitanju, ili problemu. Naravno, duboko poštovanje lekarskoj profesiji, ali šta je sa onima koji se ne vide, a koji su takođe izloženi rizicima, a koje niko ne pominje? Treba li da, bar pomenemo, a i da se zahvalimo za nesebičnost i požrtvovanje radnicima u trgovini, posebno kasirkama/kasirima, koji se svakodnevno blisko susreću sa potencijalnim prenosiocima zaraze? Ko nam mesi hleb? Vidi li neko te i druge brojne, „nevidljive“ ljude koji nam omogućavaju koliko-toliko uobičajenu svakodnevicu? Nažalost, sve je za jednokratnu upotrebu i sve je politikantstvo. Vama, još jednom, srdačan pozdrav. U zdravlju i do nekih vedrijih i dosadnijih tema.

2. Samo crkve da se zatvore, sva druga okupljanja su bezopasna. Kako jedna rečenica na kraju može da dezavuiše ceo tekst koji je imao sve uslove da bude dobar… Vaši istomišljenici su i na vlasti i u „struci“, radujte se, svoji se lako slože.

3. Da se lekari Urgentnog centra u Beogradu ne pridržavaju Hipokratove zakletve pokazuje ovaj primer. Moju majku, staricu od skoro 92 godine, koja je penzionerka iz Bosne, primili su i stavili na respirator. Pošto je u Srbiji bila „stranac“, za svaki dan njenog ležanja su uzimali preračunato po hiljadu aus. dolara. jer sam za njih kao povratnik iz Australije bio „pun para“. Nakon svakodnevnog obaveštavanja da se njeno stanje ne menja, postalo mi je jasno da je drže na aparatu i muče da bi izvukli što više novca od mene. Kada sam ih zapitao dokle će je držati tako, njena doktorka mi je rekla: Ako treba i dve godine. A šta ako ja to ne platim, zapitao sam. Onda ćeš ići u zatvor, rekla je drsko. Kada sam se obratio direktoru, on je bio još nečovečniji. Zabranio mi je da dolazim u posetu majci koja umire i još mi uz to vezao policijsku pratnju da ne bih ušao na silu. Nakon skoro dve sedmice jedva sam je iščupao iz njihovih kandži i prebacio je u Bosnu. Za njen dvanaestodnevni boravak morao sam da platim blizu milion dinara. To je bilo malo u odnosu na njihovu pretnju od dve godine, jer da je ostala toliko dugo, morao bih platiti nekoliko miliona dolara koje naravno nemam ili da idem u zatvor. Od Hipokratove zakletve nije ostalo ništa nego gramzljivost direktora i doktorke da me opljačkaju do kraja. U Banjaluci je odmah prirodno umrla jer tamo nisu bili neljudi kao u Beogradu. To dovoljno govori o etici doktora u Beogradu.

4. „…jer su mi mitomanija i idolatrija odvratne.“ Tako je Marko.