Pobeda i poraz

Poraz, ne zato što je izabrao određeni novi „tim“, već zbog činjenice da je uopšte dozvolio da se njegovo ime dovodi u vezu sa nekom političkom opcijom, pa makar to nazvali i nestranačkom ličnošću na stranačkom spisku. Može se desiti da osim naših najboljih tenisera uskoro predvodi i mnogo veći broj ljudi, bilo iz skupštinske klupe ili neke fotelje.

Za ime Bogdana Obradovića vežu se svi noviji uspesi Dejvis kup reprezentacije Srbije, od 2007. do danas. Njegovo ustoličenje u selektora potrefilo se sa nezavisnošću Srbije, ekspanzijom Novaka Đokovića, a onda i vrtoglavim usponom naše reprezentacije na putu do „salatare“. Trebalo je nekoliko godina da se tim uravnoteži pod njegovom palicom, a pomoglo je i to što je Obradović trenirao skoro sve naše najbolje tenisere. Došla je 2010. i osvajanje Dejvis kupa sa čuvenim šišanjem na centru Arene. Igrala je Obradovićeva Srbija i finale 2013, kao i polufinale 2011, ali je osvajanje nove „salatare“ moralo da sačeka, možda samo do ove godine.

Obradović je uvek nastojao da na najbolji način prenese znanje mladim teniserima uz adekvatne savete. Takav je i u privatnom životu, u kojem za sebe kaže da ima i jedan „porok“. Živeći u komšiluku sa Lazarom Ristovskim, Obradović je upoznao opus Smaka i Bijelog dugmeta, a uz njihove muzičare je zavoleo i gitaru. Selektor Srbije poseduje zavidnu kolekciju žičanih instrumenata, pa ne čudi da gitare imaju posebno mesto u njegovom životu.

Bogdan Obradović rođen je 30. septembra 1966. u Beogradu, u porodici vojnog lica koje korene vuče iz Like. Nakon detinjstva, u kojem je maštao da bude mesar, završio je brodarsku školu i potom pohađao Saobraćajni fakultet, ali je već tada bilo jasno da ga kancelarijski posao neće zanimati. Predviđali su mu košarkašku karijeru, ali se opredelio za tenis, u kojem kao igrač nije imao zapažene rezultate. Zato se na vreme otisnuo u trenerske vode i trenirao Zimonjića, Đokovića i Tipsarevića. Oženjen je Majom, sa kojom ima sina i ćerku.