Pod istom kapom ne mogu živeti Andrić i „Elita“: Tekst profesorki koje tvrdoglavo odgajaju čitaoce u doba evidentne krize čitanja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Bravo za istupanje u javnost sa ovim tekstom koji je danas više nego potreban da podstakne I druge, koji Isto tako misle da uzmu učešće u promociji čitanja. Preko je potrebno usmeriti pažnju na mlade ljude, na značaj čitanja i izražavanja u obrazovanju.

2. Još kad bi roditelji pročitali deo ovog teksta! Bravo za profesorke!

3. Poštovane profesorke, imate privilegiju da radite u Filološkoj gimnaziji, gde dolaze đaci okrenuti jeziku i literaturi, te je sa njima moguće raditi i još više ih motivisati za učenje i ulazak u svet literature. Ne znam kakav biste osvrt i analizu dale da radite u nekojj, npr. mašinskoj školi, i to po dualnom modelu, gde dolaze samo oni đaci koji nisu mogli nijednu drugu školu da upišu, pošto im je uspeh u osnovnoj bio jedva dovoljan. A zamislite, u programu za srpski jezik, i za ove je Crnjanski.

4. Plasiranje činjenice da Rijaliti program, tehnologija itd. isključuju književnost i obratno zvuči problematično. Šta više, oprečni univerzumi daju podlogu za kreiranje novog, širenje svesti i napredovanje kritičkog aparata. Zar nije opšte poznato da pod istom kapom nosimo I glavu sa dva oka? Nemojte uzimati zdravo za gotovo stvari kao takve. Ništa se ne podrazumeva i ništa nije zlo ili dobro samo po sebi. Pobogu, koliko imamo načitanih zločinaca!? Nista nije dobro ili loše samo po sebi. Medijska propraćenost je stvar novca i to. je. to. Koliko ima djaka u školama koji beže od kuće zbog loših uslova i okruženja? pričati im da čitaju knjige dok im se roditelji tuku(i to ako ih imaju), preživljavaju i ili „snalaze“ je neukusno u najmanju ruku. pozabaviti se čovekom pre svega, a ne programskom šemom ili sledećom knjigom koju će da čita.

5. „Trudimo se da, osim u retkim trenucima, tehnološka pomagala ostanu izvan naših priča i pričanja“
   Zašto? Ja sam kao mlađi mmnogo čitao, u mom gradu gde sam odrastao sam imao i privilegiju da sam odem u depo u biblioteci i da biram knjige. Ali kad sam počeo da radim i dobio porodicu, sve manje vremena i manje čitanja. I onda otkrijem E Book Reader – dovoljno mali da mi je stalno u torbici. I sad dok čekam dete sa treninga, ili bilo šta gde je mir duži od 10 minuta – 100tinjak knjiga mi je na dohvat ruke.

6. „Vječna zublja vječne pomrčine, nit’ dogori niti svetlost gubi“.

7. Veliko BRAVO za profesorke koje su napisale ovaj tekst! I veliko BRAVO za decu koja ustaju svojim profesorima. To su prave VREDNOSTI. Od bebećeg uzrasta sam ćerki usadila ljubav prema knjigama. Sada ima 9 godina i ne prodje dan da pored školskih obaveza ne pročita knjigu!

8. Knjige, braćo, knjige…