Podjednaka zastupljenost oba pola

On je konačno objavljen u avgustu ove godine, međutim buru javnosti je, čini se, više izazvao sukob koji se javio između Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, nego sam tekst Nacrta zakona.

I dok brojne organizacije civilnog društva apeluju da se nastavi sa procesom usvajanja ovog zakona, što je uostalom i obaveza koju je Srbija preuzela u procesu pristupanja Evropskoj uniji, važno je razmotriti neke od novina koje donosi novi Nacrt zakona koje su ključne za ostvarivanja rodne ravnopravnosti u našem društvu, čemu svakako pripada politička zastupljenost žena.

Naime, značajna novina Nacrta zakona, koja nije izazvala dovoljnu pažnju javnosti, jeste namera predlagača da poveća kvote za manje zastupljeni pol sa trideset na četrdeset procenata. Drugim rečima, političke stranke, odnosno grupe građana, biće u obavezi da prilikom predlaganja liste za izbor poslanika/ca i odbornika/ca ispoštuju princip rodne ravnopravnosti i obezbede prisustvo najmanje 40% žena, koje su de facto manje zastupljen pol.

Zakon ipak ide i korak dalje u odnosu na dosadašnji sistem kvota, propisujući obavezu da i organi političkih stranaka obezbede učešće od najmanje 40% žena u organima stranaka. Uzrok tome je činjenica da žene, iako formalno članice političkih partija, veoma često nisu uključene u organe odlučivanje i nemaju stvarnu moć. Za kršenje ovih odredbi su predviđene visoke kazne koje se kreću između 300.000 do 1.000.000 dinara.

Dakle, vredno je prepoznati i pohvaliti mere koje novi Zakon donosi, a koje na zaista sveobuhvatniji i temeljniji način pristupaju problemu diskriminacije, odnosno nejednakog tretmana žena u političkom delovanju u našem društvu. Naime, učešće žena u javnom i političkom životu je i dalje nezadovoljavajuće, pre svega usled njihove podzastupljenosti na mestima odlučivanja, kao i rodnih stereotipa koji istrajavaju, što ovaj zakon prepoznaje.

Ipak, imajući u vidu da žene čine većinu stanovništva Srbije, čak i kvota od 40% značiće da se nastavlja nejednaka zastupljenost žena. Istovremeno, važno je imati u vidu da same kvote mogu biti bez željenog efekta unapređenja položaja žena, ukoliko nisu praćene jakim ženskim pokretima i komplementarnim inicijativama, što ima posebnu važnost u Srbiji gde postoji snažan trend usklađivanja sa standardima EU na papiru, dok se u praksi malo šta menja.

Stoga bi Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, kao građanski pokret sa idejom borbe za pravedno društvo u kom lične karakteristike ne smeju biti osnov ugnjetavanja, trebalo da bude mesto gde žene ne učestvuju, već gde žene vode, zajedno sa muškarcima. Članice Inicijative ne smeju da se podrazumevaju, one moraju imati istu ulogu i isti prostor za delovanje, kao i svoje muške kolege. U tom svetlu, najočigledniji način potvrđivanja zalaganja za rodnu ravnopravnost i iskrenosti u našoj zajedničkoj borbi za jednakost je obezbeđivanje podjednake zastupljenosti oba pola. Drugim rečima, na predstojećim lokalnim izborima u Beogradu, Inicijativa bi trebalo da ode dalje i osigura mesta za 50% žena na svojoj listi.

Time bi Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd najdirektnije moguće pokazala spremnost da svojim delovanjem pruži primer i postavi standard za druge političke aktere, bez obzira na sudbinu Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti. U isto vreme, kvota od pedeset procenata bi dodatno skrenula pažnju na diskriminaciju i podstakla debatu o brojnim preprekama koje se javljaju prilikom svakog našeg (pokušaja) učešća u javnom i političkom životu ove zemlje, samo zato što smo žene. Dakle, vreme je da prestanemo da budemo podržavateljke i da postanemo liderke, a Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd mora biti deo tog napora.