foto Antonio Ahel/ATAImagesKao što je Teofil Pančić u jednoj skoroj kolumni tragao za jednom reči koja bi obeležila poslednjih deset godina u Srbiji i izabrao reč „hulja“ i niz koji iz nje proističu ja sam izabrao reč „podlost“ kojom bi definisao operativni i vrednosni sistem samoproglašenog gospodara svega u Srbiji.
I pre nego što sa interneta u ovom tekstu ponudim i niz sinonima za ovu reč podsetiću vas na niz kojim je ovu reč, kao suštinu shvatanja politike i života, koristio još nerazvlašćeni gospodar svega.
Setimo se ratnohuškačkih dana kada se masovno ginulo, a kada se junak ovog teksta okoristio u kvadratima dakako. Setimo se potom svakog nastupa njega i njegovog šefa i mahanja papirima ispunjenim lažima.
Proslavio je atentat na premijera pa potom prelepljivao tablu sa imenom Zorana Đinđića da bi se nakon osvajanja vlasti upoređivao sa njim i napokon za kampanju u kojoj niko ne zna što je on tu (mislim znamo, ali nije regularno) ukrao Đinđićev slogan.
Pa kako se obračunao sa Tomom Nikolićem, koji mu je predao partiju samo tako. Dobro, nije mi žao.
Podlac učinio drugom po svoj prilici naivnijem podlacu. Zauzevši i ispraznivši ih od sadržaja, vrlo često čujemo da će institucije raditi svoj posao. Kao u slučajevima Savamala, rastakanje EPS-a, Jovanjica, dopišite po sećanju.
Naravno da će raditi „svoj posao“ onako kako im on kaže. Ili je korupcija ili je strah, ima tog “Ovde” isuviše, da parafraziram Džonija Štulića.
A tek koliko je podlo to cementiranje i iskorišćavanje penzionera i najsiromašnijih građanja koje drži u informativnom mraku i tretira kao nedostojne idiote pa onda piše ona odvratna pisma.
Zarad vlasti, zarad para, tuđih (naših?) para koje treba pokupiti, zarad čega odistaaa?
Nije bilo dovoljno ovoj bezobalnoj bestidnosti što su njegovi šefovi Milošević i Šešelj raselili Srbe iz Krajine i što on nasleđujući politiku četiri stuba Borisa Tadića, polako prazni Kosovo od Srba (to je stvarni rezultat tog kao patriotizma i nacionalizma), već na ovim poslednjim izborima, pogotovo beogradskim, deli i svađa Srbe sa ove i one strane Drine koristeći građane RS u izbornoj krađi.
Ono što mene buni je kako toliki broj ljudi, što u medijima što u policiji, vojsci, tužilaštvu i sudstvu generalno, u obrazovanju itd pristaje na to da opslužuje ovu vrlo vidljivu podlost i time podržava održanje na vlasti jedne kleptokratske klike i svega što vlast u ovoj razvaljenoj zemlji podrazumeva.
No čitajući filozofske knjige i gledajući umetničke filmove koji se dotiču tiranije, razumeo sam da to jeste gotovo kao neko pravilo u društvima u kojima je kult istine zamenjen kultom opravdane laži. Ovde je to evoluiralo u laž kao sredstvo i cilj.
Pre nego što probam predvideti bliske događaje nakon krađe izbora diljem Srbije, a u Beogradu do bestijalnosti, evo sinonima za podlost: prefriganost, nitkovluk, podmuklost, besramnost, nepoštenje, zloba, licemerje…
S druge strane, na vagi su probuđeni građani i probuđena nada i opozicija sa sada vež ozbiljnim kapacitetom oličenim u broju građana koji je glasao protiv SNS.
Svašta su ljudi u ovoj zemlji u ovih trideset godina progutali i vrlo su često nepodopštinama koje su ih snašle doprineli.
Toliko su često birali da ih vode najgori i toliko su često svakome ko je pokušao da stvari izmeni pljunuli u lice, a čine to i sada.
Ono što je sigurno je da se ova bezgranična podlost ne može pobediti na izborima regularno, takoreći normalno kako bi civilizacijski dometi zahtevali.
Potrebno je da svi segmenti društva koji su svesni opasnosti u kojoj se Srbija nalazi udruže sve svoje snage i krenu u obračun sa ovim zlom koje izjeda Srbiju. Drugog načina nema.
Autor je vajar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
