Podmazivanje Francuske

I u centrali kompanije Erbas potpisao (kasnije je utvrđeno, veoma nepovoljan ugovor, ali to uopšte nije bilo važno za suštinu poduhvata) i kupio osam aviona.

Dobro obavešten izvor tvrdi da je ugovor vredeo 600 miliona dolara, a kao avans Srbija je uplatila 23,5 miliona dolara (dobijenih prodajom „kanadera“ Grčkoj).

Zatim je zvanično, u ime Srbije, ugovor sa Erbasom u Beogradu overio potpredsednik Vlade Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, i Miloševićev koalicioni partner.

„Idi i kupuj“, bila je zapravo šifra za „bubu u uhu“ koju su savetnici pustili Miloševiću kao pametan politički potez kojim Srbija treba da „podmaže Francuze“ i pridobije ih na srpsku stranu pred pregovore u Rambujeu na kojima se odlučivala sudbina Kosova.

Pregovori u dvorcu Rambuje počeli su u februaru 1999. godine i ubrzo propali, a odmah zatim, u martu, usledilo je bombardovanje Srbije.

Ugovor sa Erbasom bio je veoma nepovoljan za Srbiju, pravljen samo da se otalja posao i obezbedi savezništvo s Francuskom po sistemu „nije važno koliko košta“.

Mogao je da se stekne utisak kao da ga srpska strana nije ni čitala i da je nisu interesovale njegove odredbe.

Francuzi su to umeli da iskoriste i napravili ugovor sebi po meri.

Ugovor je praktično bio neraskidiv (u šta se 2004. godine uverio ministar za kapitalne investicije Velja Ilić), jedna od klauzula je predviđala da Jat kao kupac, ili država Srbija kao garant, mora tromesečno da plaća po 25 miliona dolara sve dok se ne odluči koji će tip aviona kupiti.

Zatim je predviđao da kad se kupac odluči da kupi prvi avion tada se sklapa novi ugovor kojim će se regulisati cena samo tog aviona, vreme isporuke i način plaćanja.

I tako za svaki novi, od osam naručenih aviona, s tim što je u ugovoru postojalo pravo Erbasa da za određeni period dva odsto povećava početnu cenu svojih letelica.

Zbog te klauzule ugovora nije bilo moguće reći koliko tačno košta kupovina svakog od osam aviona.

Jat i država Srbija pristali su na klauzulu po kojoj kupac postaje vlasnik aviona tek kada otplati poslednju ratu, što je praktično značilo da Jat nije mogao biti vlasnik ni prvog kupljenog i otplaćenog aviona sve dok ne otplati i poslednji, osmi avion.

Takav ugovor kao kamen oko vrata Srbije vukao se 20 godina, da bi ga se otkačila tek onda kad je od Erbasa kupila 10 aviona, ali preko Etihada.

Ni ti avioni nikad nisu stigli u Srbiju – prvi je trebalo da se uključi u flotu Er Srbije 2018. godine, a poslednji krajem prošle godine.

Ni od tog ugovora nije bilo ništa, bratsko partnerstvo Etihada i Er Srbije se raspalo, kompanije jedva da posluju pa te avione više niko i ne spominje.

Dvadeset i tri godine kasnije Kosovo je opet tema.

Nemajući koga drugog do sebe da pošalje, 1. februara 2021. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić zaputio se u Francusku (u pratnji Siniše Malog, Tomislava Momirovića, Gorana Vesića i Stanka Kantara).

S istim zadatkom kao i pre 23 godine – da „podmazuje Francuze“ pred neki novi „Rambuje“ i nove pregovore o budućnosti Kosova, koje ponovo „nema cenu“ u odnosima Srbije sa mogućim saveznicima.

Zašto Francuska?

Predsednik Srbije rekao je da „Francuska želi rezultate po pitanju Kosova i Metohije“, a francuski predsednik Emanuel Makron vidi se kao novi evropski lider posle silaska s političke scene nemačke kancelarke Angele Merkel.

Inače, Francuska će predsedavati Evropskoj uniji u prvoj polovini 2022. godine.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić primetio je u izjavi za Danas da će „Srbija biti pod još većim pritiskom zbog Kosova“ i da zato sada tražimo da nam Francuska bude saveznik.

Od predsedničkih vremena Slobodana Miloševića u Srbiji i Žaka Širaka u Francuskoj nije se mnogo toga promenilo.

Jedino što vreme prolazi, ali zato raste cena „kupovine glasova“ pred novu rundu pregovora o Kosovu.

Ne zna se da li je nabavka i plaćanje onih deset aviona uključeno u aktuelni pregovarački paket Makron-Vučić.

Ali, predsednik Srbije nije ostavio ni trunku dileme šta je „moneta“: „Metro je ključan projekat u ekonomskoj saradnji dve zemlje.“

Posle Erbasa u igru sa Srbijom uključene se i druge francuske kompanije: Suez, Vansi, Alstom i Ežis rejl.

Ministar finansija Siniša Mali tvrdi da je „veliki broj francuskih kompanija izrazio zainteresovanost da dođe u Srbiju“.

Onih 600 miliona dolara za kupovinu osam aviona od Erbasa pred Rambuje su „sića“ u odnosu na nove, basnoslovno vredne poslove kojima će Srbija platiti francuski glas u budućim pregovorima o Kosovu.

Samo projekat dve linije beogradskog metroa vredi (preliminarna analiza) 4,4 milijarde evra, a krajem prošle godine sa francuskom vladom potpisan je sporazum o obezbeđivanju 454 miliona evra za prvu liniju metroa.

Procene su da će spalionica u Vinči u narednih 30 godina koštati Beograđane više od milijardu evra.

Posebna tema je aerodrom „Nikola Tesla“.

Kako javnost redovno obaveštavaju kompanija Vansi kao koncesionar i Vlada Srbije radovi na modernizaciji aerodroma napreduju, ali zdravstvena kriza otvorila je pitanje koje se uopšte ne spominje u javnosti – da li je Srbija u obavezi da koncesionaru nadoknadi izgubljenu dobit od aerodromskih taksi zbog smanjenog broja putnika.

Naime, ugovorom je predviđen broj putnika i njegov rast iz godine u godinu, na osnovu čega je koncesionar mogao da izračuna svoju dobit i opredeli se za koncesiju.

S obzirom da je broj putnika zbog pandemije drastično smanjen, postavlja se pitanje da li je Srbija u obavezi da Vansiju nadoknadi izgubljenu dobit.

To bi se lako moglo saznati pod uslovom da Vlada Srbije objavi koncesioni ugovor.

A nije nemoguće da je i ta tema bila deo razgovora predsednika Srbije i Francuske.

Kao i ugovor sa Erbasom iz 1998. godine i svi ovi noviji ugovori (aerodrom, spalionica i metro) kojima se dodeljuju poslovi francuskim firmama u Srbiji su prilično netransparentni.

Javnost o njima ne zna ništa i može (a ne mora) da veruje na reč političarima.

Predsednik Vučić tvrdi da će Srbija na njima zaraditi, profesor Savić misli da ekonomski dogovori dva predsednika nisu korisni za našu zemlju.

Ako su pravljeni na principu „podmazivanja saveznika“ pred novu rundu pregovora o Kosovu, onda bi Srbija u njima mogla da prođe kao u slučaju nabavke osam aviona od Erbasa iz 1998. godine.

Autor je novinar