Podrška glumca Pavla Jerinića studentima: Ne nasedaj na provokacije

Sav prljav veš je morao biti iznesen na videlo i nažalost ta borba, mučna kakva je bila, ulazila je u svaki od naših domova, utičući na članove porodice, uprkos bezuspešnim pokušajima da se to ne desi.

U inat svemu, desio se presedan u istoriji Narodnog pozorišta. Pobeda je pokušana da se umanji, zataška, obesmisli, da se varnica ne bi prenela na druge nezadovoljne radnike, bili oni umetnici, ili kog drugog zanimanja.

Verovali, ili ne, traženje ostavki i odgovornosti nedostojnih funkcionera je politika. Da, to što se pitam za celokupnu dobrobit i aktivno učestvujem jeste politika.

Infantilno je upadati u traljave zamke onih koji su u rečniku predefinisali taj pojam i privatizovali ga kao isključivo i samo njihov, pritom, da stvar bude dodatno glupa i besmislena, pripisujući mu isključivo prljavu, blatnjavu i što je najvažnije – koruptivnu konotaciju.

Studenti su najzad preoteli tu, dugo godina i mnogobrojnim nedelima obesmišljavanu reč, i vratili joj smisao u najčasnijem i najsvetlijem mogućem smislu, a to je – ja se pitam o svom životu, ja se pitam o svojoj državi, jer i jedno i drugo je moje i samo moje!

Jedno veliko i značajno hvala na tome! Hvala im što su demantovali moje misli da se bune samo kad se dižu školarine. Ja volim da budem demantovan, a još mi je draže što su to učinili upravo oni. I to na tako veličanstven način.

Borba, nema sumnje, mora da će biti duga i iscrpljujuća, ali verujem da su oni toga uveliko svesni i spremni na to. Na ostalim građanima je da slede primer mladih i da im pomognu, jer je sada više nego ikad jasno i levima i desnima šta je glavno oružje protiv onih koji preziru obrazovanje, samosvest, kulturu, istrajnost, nepotkupljivost, empatiju i solidarnost, jednom rečju – pamet.

Upravo iz tog razloga ne treba gajiti iluzije da će ovo sve da prođe lagano. Zato moram da kažem sledeće.

Pretpostavka je da će se učiniti sve da se narodu koji nije dovoljno, ili uopšte informisan, ili osvešćen, ogade studenti i pomen svakoga dana u 11.52. Pretpostavka je da se neće prezati čak ni od toga.

Kao neko ko je skoro svaki dan sa studentima želim još više da ih ohrabrim i podržim, ali i upozorim jer mora da se zna da imaju posla sa huškačima i da ti huškači sve učestalije daju sebi slobodu da otvoreno truju i teraju ljude na nasilje preko svojih mnogobrojnih medija, od kojih bi se retko koji mogao, ili još bolje smeo, tako nazvati.

Moramo da budemo spremni na to bez obzira koliko je jaka poruka studenata – Ne nasedaj na provokacije.

Na jednom od pomena bio sam meta provokatora, ali samo nakratko. Studenti su me odmah okružili kao neka pretorijanska garda i tapnuli po ramenu, čime su mi dali do znanja da je ovo njihova žurka na kojoj postoje njihova pravila.

Ali, pošto smo, čini se, ostavljeni na cedilu od strane institucija koje bi trebalo da brane svoj, pošten narod, ako se ta pravila budu prekršila, pod sveprisutnim zakonom zabranjenim huškanjem na nasilje, smatram da se mora braniti ono najsvetlije što Srbija ima u ovom trenutku.

I tu najzad apelujem na svoju generaciju da bude prisutna i da zaštiti svoje studente, kad do sada nismo uspeli ništa pametnije da uradimo. Eto prilike za iskupljenje.

Srbija je poslednjih godina toliko zla i tragedija podnela, da se to ne sme posmatrati skrštenih ruku.

Autor je glumac

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.