Područje bez signala

Na njenom čelu su direktorka i njene dve saradnice: / Psihološkinja i pedagoškinja. / Sve tri morale su dati ostavku. / Odmah sutradan. / U cik utihnule zore. / Nisu. / A moraju / O d m a h. / Jer imaju komandu odgovornost. / Ukoliko do sada nisu osetile ljudsku. / Neshvatljivo.

Sklopiti zagrljaj oko roditelja poginule dece / Trebalo je odmah / Oko preživele dece, njihovih roditelja. / Ljudi izbezumljenih od užasa, pokošenih bolom. / Pustiti ih da sahrane decu i čuvara škole. / Grliti ih čvrsto, snažno, da osete da smo tu. / Svi. Bez obzira na sve. / Ćutati s njima, jer ne znaš šta da kažeš. / Onaj ko je znao šta reći, / Reči je odmah morao pretvoriti u dela / Jer sve je drugo – nedelo. / Veliko. / i / Sramno.

Naći ljude. Koji mogu da pomognu. Zaista. Suštinski. / Kontaktirati roditelje preživele dece. / Pitati ih, kako i šta dalje? / Kako pomoći deci. / Dogovoriti im sve što skreće misli. / S užasa koji su preživeli.

Ne slati decu u školu / Na mesto gde su ostale lokve / Devet detinjstva zauvek. / To nije normalno / Čak i ako deca kažu da hoće. / Nenormalno je da hodaju po krvi / Svojih prvih ljubavi i drugova. / Da onda o tome prave storije – kojekuda. / Da nečija ugašena budućnost bude samo post / Na koji će neko zalepiti smajli / Onaj tužni

Roditelji deci usađuju moralne vrednosti, / Uče ih šta je dobro, a šta nije. / Šta je etično, a šta nemoralno. / Jer, trinaestogodišnjak bi večno jeo čips. / Slatko za doručak, ručak i večeru / I palačinke bi užinao stalno. / Igrao bi igrice po ceo dan. / U životu ne bi pojeo ništa do fastfuda. / I ne bi gledao bela dana / Samo da ostane pred kompom. / A možda bi išao i u streljanu? / Treba li ga poslušati kad to hoće??? / Bilo šta od toga, što nije dobro za njega? / Vredelo bi razmisliti o toj – dete je odlučilo – tezi. / Da radi ono što nije normalno da se radi. / Da se vrati u školu užasa i strave / Kao da ništa nije bilo. / A streljano je deset – 10 – ljudi. / Tamo i dalje sve ječi, od jauka i bola. / Tonemo. / Duboko / Kroz duplo dno. / Na novo dno / Duplo

Dok majke i očevi grle prazne sobe / Svoje ubijene dece / Neka druga deca ipak idu / U tu školu strave / U kojoj se još / Čeka ostavka direktorke / I deca izraze želju da vide to strašno mesto / Gde je streljano 10 nevinih ljudi / U cik zore, 3. maja. / I onda… / Bez znanja i dozvole roditelja / Bivaju odvedeni da vide to mesto. / Nastane haos, panika i vriska. / Deca plaču. / Jedna devojčica pobegne iz škole, ne mogu je dugo naći. / Neki drugi razred ima fizičko. / Moraju pored Draganovog mesta. / Preplaču put do dvorišta. / Drže se za ruke. / A tamo pogled na učionicu, gde ugašena cela mladost. / Kabinet istorije, mesto večnog bola. / Na njemu malo rastvorena zavesa / Nepovučena do kraja. / Vide se tragovi krvi na staklu / Dečje / Vide ih deca / Ridaju. Plaču. / Neće više u tu školu. / Jer to nije škola. / Od 3. maja. / To je groblje / Naše streljane dece.

„Ribnikar“ nije škola. / Škola su ubijeni, deca. / Ne gazimo po njima, ljudi! / Šta više nije u tome jasno – zaista nikom normalnom nije jasno? / Koliko čovek ili nečovek moraš biti / Da ne uradiš sve ovo, ovim redom? / Odmah.

Jer umanjivati tragediju / Kupovati vreme ovako i onako / Neljudski je, strašno / Ugnjetavati unesrećene roditelje / Zadocnelim i pogrešnim odlukama. / I iz komoditeta / Tako se samo kupuje vreme / Za zlo koje se zove i preziva / I njegove roditelje, koji / Neka ćute, ako zaista ne progovore / I kažu onako kako jeste. / U protivnom, njihova izvinjenja zvuče / Kao 3. maj koji traje, i traje…

Probudite se / Skoro je mesec dana od masakra. / Nemate više pravo na grešku. / Previše ih je stiglo s vaše adrese. / Ne šaljite više državne ćate / Da ohološću i neznanjem muče i guše. / Ne šaljite ni roditeljima, ni deci / Razne drugoligaše, bezveznjake. / I ne zovite ih više / I ne mamite u tu školu strave. / Roditelji i dalje čuju krike / Svoje – naše- streljane dece. / Jedini roditeljski na koji još čekaju / Je onaj na kojem ćete reći / Škola je stala 3. maja. / U septembru kreću u novu. / Drugu zgradu za sve te đake.

Autorka je novinarka

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.