Podsećanje na Zelenu povelju Srbije

Malo ko bi mu dao šanse čak i u borbi sa većim psom (30 kg), da ne govorimo o verovatnoći da se sa svojim prirodnim pokrovom – po nekom retkom dlačicom umesto krzna – živ vrati iz noći provedene u snežnoj oluji, na šta je, bar povremeno, upućen njegov „najbolji prijatelj“, isti taj pas.

Više komično nego tužno izgledao bi pokušaj čoveka da se rve sa gorilom, utrkuje sa zecom, nadmeće u ronjenju na dah sa delfinom ili da skače u dalj sa buvom.

Kada bismo bili osuđeni da se vratimo u pećine, sa zadatkom da tek pronađemo vatru, strelu, točak i sve što sledi, naš ukupan broj na ovoj prenaseljenoj planeti sveo bi se na pet do 10 miliona.

Drugim rečima, bilo bi nas 1.000 puta manje nego što pokazuju sadašnje procene.

Samo zahvaljujući pronalascima i tehničkim inovacijama postali smo gospodari planete i tu svoju dominaciju bezočno zloupotrebljavamo.

Resurse trošimo mnogo brže i više nego što bi mogli da se obnavljaju, tako da smo postali najveća pretnja ne samo raznovrsnosti života na Zemlji, već i samom njegovom opstanku.

Doduše, u nekim od naših mogućih oblika samodestruktivnog ponašanja, poput totalnog atomskog rata, moguće je da opstanu niže forme života, poput bubašvaba i pacova, ali to ne bi smela da nam bude uteha.

Svesni smo kuda srljamo, ali sebično odbijamo da se lišimo komfora koji nam omogućuje trenutno lagodan život. Pritom industrijski razvijene zemlje nameću sebi sve strože ekološke standarde, a prljave tehnologije sa pratećim zagađenjem vazduha, zemlje i vode izmeštaju u siromašne delove sveta.

U toj svojevrsnoj razmeni koristi i štete od raspusničkog i na duge staze za sve lakomislenijeg života, na gubitničkoj strani našla se i Srbija.

Rezultat su manje-više spontani protesti građana, spremnih da se suprotstave ekološkom nasilju. To su izolovane reakcije na konkretne povode. Ostalo je na stručnjacima da sagledaju sveukupnost problema i ponude kompleksna rešenja.

Udruženje građana Skupština slobodne Srbije (SsS) – koje je po mnogim svojim odlikama bilo preteča ProGlasa, ali je nažalost imalo kratak aktivan radni vek – pre više od tri godine je iniciralo pisanje „ekološkog Ustava“, kao strateškog dokumenta usmerenog ka ukazivanju na globalnu ugroženost životne sredine, ali sa posebnim naglaskom na situaciju u Srbiji.

Autori su bili akademik Vladimir Stevanović, neosporan autoritet za oblast ekologije u širem regionu, profesorka Biološkog fakulteta UB Ljiljana Tomović i naučna savetnica IHTM, Instituta od nacionalnog značaja UB, Dragana Đorđević. Kao konsultanti su potpisani Zoran Radovanović, Vesna Rakić Vodinelić, Božo Prelević, Jovan Tadić i Tomislav Đorđević.

Dokument je prikazan javnosti 4. aprila 2021. pod nazivom Zelena povelja Srbije, ali kasnije nije promovisan, kako zbog bolesti i smrti akademika Stevanovića, tako i zbog odumiranja aktivnosti SsS. Povelju će SANU štampati naredne jeseni ili zime, ali je ovih dana – imajući u vidu dešavanja u dolini Jadra – važno da se građani upoznaju makar sa glavnim porukama Zelene povelje Srbije.

Taj zaboravljeni dokument može se naći na sajtu https://skupstina.com/wp-content/uploads/2021/04/Zelena-povelja-Srbije.pdf 

Za sve koje mrzi da jezde po sajber spejsu, izvucimo makar zaključak: nameće nam se lažna dilema – ili razvoj i napredak društva ili očuvana životna sredina. Bez očuvane i zdrave životne sredine nema ni napretka društva. Davanje prednosti rasprodaji prirodnih resursa i stihijskoj gradnji opasna je stranputica.

Srbija raspolaže velikim brojem naučnih i stručnih kadrova koji mogu da odgovore ovakvim izazovima.

Oni se moraju naći na odgovarajućim pozicijama, biti nezavisni od partijske samovolje ili zahteva određenih interesnih grupa, kritični i spremni da brane struku, sa jasnom dugoročnom misijom unapređenja stanja prirode i životne sredine u našoj zemlji.

Delfinarijumi i ostali imaginarijumi su jedno, a istinski interesi ljudi nešto sasvim drugo. Rečima Vase Pelagića, u pitanju je „živ, stradajući narod“.

Autor je epidemiolog u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.