Podsmeh statui Klintona

 Jedno je, ipak, sigurno: po prvi put od 1999. srpska zajednica na KiM i američki vladajući mejnstrim zajedno će i sa podsmehom posmatrati onu grotesknu statuu Bila Klintona u centru Prištine. Lažno-udvorički odnos albanske zajednice na Kosovu prema Americi će sa novim predsednikom nesumnjivo izgubiti na delotvornosti.

Za sada, jedno je sigurno: uspon „američkog nacionalizma“ usmeriće pogled Trampove administracije ka unutrašnjim pitanjima od egzistencijalnog značaja za američku srednju klasu, koja se i dalje oporavlja od jakog udara ekonomske krize iz prošle decenije. Analitički konsenzus je da će Tramp nesumnjivo ustuknuti od politike liberalnog intervencionizma – izuzev po pitanjima globalne sigurnosti i rata protiv terora, koji će se sada jasnije obojiti jakim antiislamističkim tonovima. Tramp će, očekuje se, staviti kočnicu na supranacionalne, globalizujuće trendove urušavanja državnog suvereniteta i poremetiti dugogodišnji primat slobodne trgovine. Šta, u biti, ovo znači za KiM?

Histerično svrstavanje u grupu za ili protiv Trampa nema svrhe za malu državu poput Srbije. Da li se mi slažemo sa ideologijom novog američkog predsednika sporedno je pitanje. Šta se mi, ipak, moramo zapitati je kako naše relativno minorne strateške interese možemo (i u kojoj meri) usaglasiti sa interesima nove američke administracije. Što se tiče pitanja Kosova, odgovor je očigledan: Trampova administracija – iako manje sklona intervencionizmu – sigurno će imati više sluha za probleme srpske zajednice na KiM. Da li će ta administracija biti spremna da to sa više sluha za našu zajednicu transformiše u konkretnu političku aktivnost, više je pitanje za nas nego za američkog predsednika.

Čak i nova Trampova Amerika sigurno neće imati prevelik interes da ponovo otvara velika pitanja na Balkanu. Iako su greške prethodnih američkih administracija u našem regionu više nego očigledne, Trampu neće biti u interesu posipati se pepelom, kompromitovati sopstvenu državu i praviti veliku reviziju pitanja koja su zvanično klasifikovana kao rešena. Ipak, ideologija novog američkog predsednika – bez obzira na njen očigledan populizam i šok vrednost – na više načina ide nam u prilog.

Kao prvo: Trampova jasna podrška poštovanju državnog suverenta daje nam opravdanje da prestanemo da pod prisilom i uslovljavanjima dajemo saglasnost procesima kojima se zaokružuje kosovska državnost. Potpisivanje sporazuma o Telekomu u atmosferi promenjivih globalnih paradigmi stoga je u potpunoj suprotnosti sa našim državnim interesima. Mi ne smemo učiniti niti jedan dalji ustupak po ovom i sličnim pitanjima sve dok se globalni sociopolitički trendovi jasno ne iskristališu. Srbi ne smeju sebi opet dozvoliti da „kulu“ svojih državnih interesa grade na živom pesku, kao što su to činili i suviše puta u svojoj istoriji.

Kao drugo: sada već izvesno imenovanje generala Majkla Flina, jednog jasno antiislamski orijentisanog veterana ratova u Iraku i Avganistanu za Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost, svrstava srpsku zajednicu na KiM na savezničku stranu nove američke bezbednosne politike. Dokumentovan rast islamskog ekstremizma na KiM se već dugo ignoriše zarad očuvanja privida „kooperativnosti“ i savezništva kosovskih Albanaca sa zapadnim državama. Ipak, Kosovo konstantno demonstrira svoju nespremnost da se uhvati ukoštac sa rastućim islamskim faktorom i da spreči sve brojnije regrutovanje svojih građana u ISIL. Sa krahom američkog spoljnopolitičkog liberalizma, Kosovo više neće moći da se poziva na status večite „srpske žrtve“ u regionu i ratnom traumom pravda svoju nesposobnost da izgradi institucije vladavine prava. Stoga, verujem da će nova američka administracija usvojiti trezveniji pristup proceni i regrutovanju saveznika u regionu i da će se manje oslanjati na floskule stare američke diplomatije na Balkanu, koje je realnost na terenu već davno demantovala.

Konačno, nakon perioda zaoštravanja odnosa Amerike i Rusije po pitanju Ukrajine, očekuje se pad tenzija između dve globalne supersile. To je još jedna dobra vest za KiM i čitav Balkan. Ne zaboravimo da je naš region redovno destabilizovan proxy-sukobima velikih sila i lokalnih politikanata koji manipulišu lokalnim nacionalnim osećajima i ideološkim uverenjima. Ta praksa će makar na izvesno vreme utihnuti, iako će se globalna strateška raspodela interesnih zona između Amerike i Rusije nastaviti. Balkan, kao zona od zanemarljivog interesa za obe sile koja se aktivira samo u slučaju „pat pozicije“ u ostalim značajnijim globalnim teatrima, odahnut će tokom ove detente. To je prilika da se naše ideološki-podeljeno nacionalno biće odmori od globalne politike i konačno pozabavi sopstvenim nacionalnim interesima, a ne da troši vreme na izbor između Istoka i Zapada. Makar na izvesno vreme.

Štaviše, Trampovo oklevanje da da a priori podršku daljim evroatlantskim integracijama, kao i njegove kritike na račun finansiranja NATO-a i funkcionisanja EU birokratije, neizbežno dezorijentišu našu ustaljenu državnu politiku. Srbija već deceniju i po, pomalo inertno i nekreativno, ponavlja svoju mantru da Evropa nema alternativu. U atmosferi radikalnih promena globalnih paradigmi i kraha liberalne politike, taj naš odavno definisani politički pravac deluje sve anemičnije i sve anahroničnije. Stoga, možda je baš sada vreme da se i Srbija – baš poput Trampove Amerike – okrene sebi i redefiniše svoje unutrašnje prioritete, pa da tek onda nastavi da grabi putem svog globalnog pozicioniranja. Jedno je sigurno: sada nije vreme zarad starih paradigmi – na primer, našeg članstva u već duboko destabilizovanoj EU – odricati se svojih strateških interesa na KiM. Svako ko u okolnostima ovakve globalne nestabilnosti žuri sa donošenjem trajnih rešenja na KiM sigurno ne radi u državnom interesu. Vreme je za strpljenje i nacionalnu introspekciju, a ne za paničnu užurbanost i zakasnelu lojalnost prevaziđenim globalnim ideologijama.

Autorka je profesorka Prištinskog univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici