Poglavlje 23 – gde smo sada?

Bez pravnog sistema koji funkcioniše, kao i bez informisanih građana i slobode medija nema slobodne i demokratske države.

Zbog toga su svi procesi koji se dešavaju u ovom poglavlju bitni za praćenje i razumevanje od strane svih građana naše zemlje. Poglavlje 23, kao i ostala poglavlja u procesu EU integracija, samo su, po oblastima grupisani, reformski koraci kroz koje bi svaka zemlja koja želi da bude demokratska i po meri svojih građana trebalo da prođe. I da nema EU integracija, ove reforme bi trebalo da se sprovedu jer bez njih nema ekonomske i pravne sigurnosti niti bolje budućnosti Srbije.

Proces EU integracija samo su „merdevine“ ovih reformi, ukoliko želimo olakšano penjanje, umesto prilično nerealnih skokova koje bismo morali da napravimo sami kako bismo došli do sledećeg nivoa razvoja. Važna poglavlja, kao poglavlje 23, uključuju i pravljenje akcionih planova, sa konkretnim merama, rokovima i ciljevima koje te mere treba da ostvare. Akcioni plan za poglavlje 23 je napravljen kada je ono otvoreno, uz nekoliko skica, krugova konsultacija i na kraju usvajanje samog akcionog plana u aprilu 2016. godine.

Građanske inicijative su u okviru ovog poglavlja fokusirane na praćenje tema vezanih za slobodu medija i izražavanja. Bez informisanih građana, bez ukidanja i kažnjavanja onih koji serviraju lažne vesti, sa celodnevnim realty programima i žutom štampom koja je skoro pa ostala jedina na kioscima, ne možemo da imamo građane koji informisano odlučuju na izborima, čiji se glas sluša između izbora i odgovornost same vlasti prema onima koji je plaćaju – opet građanima. Osnova svake uspešne države jeste građanin koga vlast čuje, a ne bilo kakvi reformski koraci nametnuti spolja.

Revidiranje, tj. promena akcionog plana koja se trenutno dešava, poraz je sam po sebi. Većina promena u planu koje se tiču slobode medija odnosi se na promenu rokova koji su probijeni, na loše definisanje mera u prvoj verziji ili na nemogućnost praćenja i implementacija samih mera. Na sve ove probleme ukazivano je i prilikom pravljenja prve verzije, ali ovi komentari nisu bili prihvaćeni. Dakle, zbog neispunjavanja mera iz akcionog plana – probijanja rokova, nedostatka implementacije – pravi se novi plan.

Takođe, problemi koji su pratili prvi akcioni plan i dalje su aktuelni. Rokovi su opet postavljeni tako da se planira da budu probijeni. Mere se više odnose na propise, memorandume i dokumenta nego na njihovu implementaciju. Slično kao u izveštajima države o ispunjavanju akcionog plana, i u samoj novoj verziji akcionog plana stvari koje nisu implementirane, smatraju se ispunjenim jer je potpisan ili usvojen neki dokument. Sve u svemu, novi akcioni plan ne donosi nikakva rešenja, već više održava nepromenjenim postojeće stanje.

Već je prilično poznata činjenica da zaostajanje u reformama u poglavlju 23 može da zaustavi celokupan proces evropskih integracija. I stari akcioni plan i nacrt ovog revidiranog ne pokazuju da ima većih suštinskih pomaka. Ostaje otvoreno pitanje, da li će u sledećem izveštaju o napretku Evropska komisija ovo stanje da „primeti“ ili će i dalje da „žmuri“ zarad očekivanja pomaka u normalizaciji odnosa sa Kosovom.