Poglavlje 32, kojim otvaramo pregovore

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Poglavlje 32 nema postavljena merila za otvaranje, tzv „opening benchmarks „. Odsustvo merila za otvaranje poglavlja 32 olakšava naše pregovore, jer se fokus sa zemalja članica izmešta na Evropsku komisiju, čime se pregovori praktično vode sa jednim akterom umesto njih 28. Merila su uvedena kod hrvatskog pregovaranja i sada su sastavni deo i crnogorskih i srpskih pregovora. U praksi, utvrđivanje merila znači da se države članice na predlog Evropske komisije slože da postave uslov bez kog nije moguće otvoriti poglavlje, što ima dvostruke posledice. Naime, države preuzimaju „vlasništvo“ nad pregovorima, budući da svaki put usvajaju izveštaj, ubacuju srednjoročna merila i merila za zatvaranje poglavlja, o čemu se izjašnjavaju konsenzusom. Ovo daje političku dimenziju pregovorima, odnosno mogućnost političkog pritiska je znatno veća. Takođe, proces se znatno usporava.

I pored otvaranja pregovora u ovom poglavlju, državne organe Srbije i dalje očekuje dosta posla kako bi se dostiglo odgovorno i transparentno korišćenje javnog novca. Izveštajem Evropske komisije se konstatuje, kao i u prethodnim slučajevima, potreba za dodatnim usklađivanjem propisa, izgradnjom kapaciteta organa i njihovih zaposlenih ili za uspostavljanjem neophodnih struktura za potpuno preuzimanje obaveza. Ovo se odnosi na sve četiri oblasti u ovom poglavlju: interna finansijska kontrola u javnom sektoru, eksterna revizija, zaštita finansijskih interesa i zaštita evra od krivotvorenja. Budući da oblasti obuhvaćene finansijskom kontrolom podrazumevaju ulogu i obaveze institucija na centralnom i lokalnom nivou, pretpostavka je da će proces pripreme svih organa javne uprave za potpuno sprovođenje obaveza finansijske kontrole trajati i u narednom, neodređenom, periodu.

Dosadašnji rad Državne revizorske institucije ukazuje da je potrebno još uvek naporno raditi na unapređenju finansijske kontrole i odgovornosti i time trošenje javnih sredstava učiniti transparentnijim i kvalitetnijim. Na primer, u reviziji svrsishodnosti o upravljanju službenim vozilima u Srbiji DRI je utvrdila nepostojanje kako neadekvatnog pravnog okvira, tako i odsustvo mehanizama za praćenje i kontrolu odnosno korišćenje, pribavljanje i prodaju ovih vozila, čime se direktno utiče na nesvrsishodnost u upravljanju javnim sredstvima. Iako je Vlada Republike Srbije već u toku ove godine prodala određen broj službenih vozila putem javne licitacije, usvojila novu uredbu o načinu korišćenja ovih vozila i predvidela da posebna komisija odobrava njihovu upotrebu, pravi efekti ovih mera, u pogledu, ekonomičnosti, efikasnosti i svrsishodnosti upravljanja javnim sredstvima, biće tek procenjeni.

Sa druge strane, DRI je u reviziji svrsishodnosti o raspolaganju nepokretnostima u svojini Republike Srbije utvrdila da ne postoje potpuni podaci o broju nepokretnosti kojima Srbija raspolaže, da su dostupni podaci nepouzdani i nepotpuni (nisu jasni vrednost i korisnik), što govori o tome da Vlada nema potpunu kontrolu na ovim pitanjem, a budžet Srbije trpi usled propuštenih prilika da se smanje troškovi, odnosno uvećaju prihodi.

Konačno, i na lokalu je potrebno uložiti dodane napore u pogledu finansijske kontrole. DRI je proteklih godina bila veoma aktivna u reviziji budžetskih korisnika na lokalu, i utvrdila da je korišćenje javnih sredstava na lokalu uglavnom neefikasno i da se, između ostalog, finansijske obaveze često preuzimaju izvan okvira budžeta, dok su mehanizmi za internu finansijsku kontrolu predviđeni pregovaračkim poglavljem 32, kao što je interna revizija, uspostavljeni na neodgovarajući način.

Iako poglavlje 32 ima tehnički karakter, rešavanje otkrivenih milionskih problema koji imaju direktan uticaj na naš budžet, neće biti jednostavno. Da nije lako ispregovarati tehnička pitanja koja se otvaraju poglavljem 32 govori primer Hrvatske, koja je ovo poglavlje zatvorila posle pune tri godine pregovora. Takođe, nepostojanje merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja 32 ne znači da neće biti i merila za njegovo zatvaranje, naročito imajući u vidu horizontalni karakter ovih pitanja, odnosno uticaj na mnoga druga poglavlja.

*Autor je direktor Centra za evropske politike