Pogled iz predizborne Amerike

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Obožavaju ih oni koji halapljivo progutaju svaku laž i/ili demagovštinu, uvijenu u oblandu Velike Srbije ili Amerike. Tako i dolazimo do krajnje konsekvence (nekadašnje) Šešeljeve i (sadašnje) Trampove popularnosti: oni artikulišu ono što veliki deo zbunjene i ponižene nacije oseća i hoće.

Najčešće, predizborno ponašanje takvih se promeni kad i ako dođu na vlast. Međutim, ima i slučajeva kada ih ona osokoli da pređu s reči na dela. Najizrazitiji primeri za ovo drugo su, naravno, Hitler i Musolini. A Trampa u Americi neki liberalni mediji porede sa Musolinijem. Problem je što malo ljudi u Americi prati te medije, a još manji broj zna ko je i šta je bio Musolini. Za razliku od Šešeljeve „Velike Srbije“, Trampova „Great America“ nije geografski pojam, ali kod obojice se ta sintagma rimuje sa drugim stihom njihove petparačke ode o sopstvenoj naciji – „uber alles“. Kod obojice ta nova „veličina“ može i treba da se ostvari preko uništenja drugih.

Šešelja je kontrolisao i koristio Milošević. Još nije sasvim jasno koji je dr Frankenštajn u Americi stvorio i koristi Trampa. Da li je on zakasnela pojava iznikla iz razvalina Bušove Amerike? One koja je krenula u rat na Bliskom Istoku, one Amerike koja je umalo uništila svetski finansijski poredak, zbog pohlepe Volstrita, koja je posrnula ne samo ekonomski nego i moralno? Ili je to reakcija onog dela koji se nikad nije pomirio sa tim da za predsednika ima nekog sa drugačijim imenom i boje kože? Za Ameriku se još ne zna kojim će putem posle Obame. Osam godina je malo da se ispravi sve zlo onih prošlih godina. U tome trampovci vide svoju šansu.

Ipak, postoji protivteža toj „kontrarevoluciji“. Zove se Barni Sanders. Revolucionar, socijaldemokrata, koji bi da od Amerike napravi zemlju socijalne pravde, jednakosti i blagostanja. Sanja isti san, koji su sanjali oni američki revolucionari koji su se oslobađali kolonijalne zavisnosti i potčinjenosti. Isti san koji je imao i Martin Luter King. Isti san koji su sredinom šezdesetih prošlog veka imali mladi. Isti nedosanjani san koji i sadašnji mladi Amerikanci imaju.