Foto FoNet Milica VučkovićU razmaku od sedam dana Srbija ovog meseca obeležava četvrt veka od početka NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju 24. marta, koja se završila uvođenjem protektorata UN na Kosovu i Metohiji, i prošlog vikenda dve decenije Martovskog pogroma nad Srbima i SPC na KiM pod tom istom međunarodnom upravom uvedenom pod bombama 1999. kako bi se u južnu srpsku pokrajinu uveli red, mir, bezbednost i na Zapadu mnogo pominjana – mulitietničnost.
SRJ je prva i jedina evropska država bombardovana posle Drugog svetskog rata u kome je nekadašnja Kraljevina Jugoslavija bila ratna saveznica onih koji su je bombama zasuli i 1945, pa je u toj naopakoj pameti nekome bilo „logično“ da Srbi i SPC na KiM 2004. budu legitimna meta najkrvavijeg posleratnog pogroma u Evropi i to pod okriljem UN.
Da nije tako, za ovih 20 godina krivci za dvodnevno nasilje bili bi otkriveni i kažnjeni, a teško da bi se u pitanje dovodile ocene da je Martovski pogrom bio „dobro pripremljena akcija albanskih ekstremista, čiji je cilj bio progon srpskog stanovništva i zatiranje srpskih tragova u južnoj srpskoj pokrajini“.
Ako su pre istrage i bez dokaza iznete optužbe kosovskih medija na albanskom jeziku da iza davljenja trojice albanskih dečaka u selu Čabra 16. marta 2004. stoje Srbi bile manipulacija, kako posle 20 godina i više međunarodnih istraga, koje su pokazale da u tragediji na Ibru nema „srpskih prstiju“, nazvati izjave premijera Kosova Aljbina Kurtija i njegovog Samoopredeljenja kao vladajuće stranke kosovskih Albanaca?
Ispada da su za Pogrom nad Srbima i SPC na KiM krivi „srpski kriminalci“, a žrtve su kosovski Albanci koje međunarodne snage nisu zaštitile dok su naoružani jurišali ne samo na srpska sela, kuće, crkve, manastire i groblja, nego i na pripadnike Kfora i Unmik policije. Retorika i ponašanje vladajuće albanske većine na KiM je, nažalost, stvarnost u kojoj nema mesta za ćirilično pismo na javnim oznakama, dok je imovina srpskih srednjovekovnih manastira postala predmet političkih manipulacija.
Na još veću žalost u taj poodmakli postpogromski pakao Srbe na KiM „ugurala“ je aktuelna SNS vlast u Srbiji svojim Briselskim, Vašingtonskim, Ohridskim i ko zna sve još kakvim sporazumima sa Prištinom, koji sad stižu na izvršenje. Posle Kurtijeve „revizije“ događaja od 16. do 19. marta 2004, na godišnjicu Pogroma sa Andrićevog venca najavljena je beogradska „revizija“ politike.
Predsednik Srbije u razgovoru sa osnovcima sa KiM prvi put je najavio „promene u doktrini i pristupu nastavku dijaloga sa Prištinom“, o čemu istog dana na Akademiji povodom Pogroma nije progovorio ni reč – na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu bio je „Kalimero“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
