Pola istine, cela laž

Potreba, ili bolje rečeno potreba i interes vladajućih garnitura (stolica, fotelja, dvoseda i troseda) već više decenija koliko sam svedok tome da obeležava i ističe datume kojima se uloga srpska svodi na ulogu žrtve i pravednika koga zbog toga svetski moćnici i kažnjavaju, meni nije nimalo bliska. Samo su društva i države koji su odbili da sebe razumeju kao večite žrtve opstali i u vremenu napredovali civilizacijski i tehnološki. No, to nije tema ovog teksta pa se vratimo na izjave koje ću navesti onim redom kojim sam ih čuo.

Prva je izjava Avrama Izraela, poznatog uzbunjivača iz vremena NATO agresije: „Već četvrt veka me prati osećaj da je bombardovanjem Srbije razum potpuno zakazao.“ Druga je izjava predsednika Srbije, a nju ću navesti po sećanju, da je NATO bombardovanjem Srbije umrlo međunarodno pravo…

Između te dve izjave možemo staviti i bezbroj drugih koje se manje više razlikuju kao što se i kokošja jaja međusobno razlikuju. Te izjave, vrlo je to jasno onima koji imaju sećanje na te dane i ono vreme koje je tome prethodilo, polovične su i izvučene iz konteksta i uzročno posledičnih odnosa. Pa u smislu poimanja razuma i prava ponoviću po ko zna koji put događaje koji su prethodili bombardovanju sa pitanjem da li i oni spadaju u razum i pravo?

Upad u platni sistem velike Jugoslavije koji je valjda bio u funkciji očuvanja Jugoslavije, zajam za preporod Srbije, najveća inflacija (državni projekat) u istoriji svetske ekonomije koja je opet neke obogatila a stanovništvo dovela do ivice gladi. Pljačka građana preko piramidalnih banaka iza kojih je stajala država. Proglašenje devizne štednje građana starom deviznom štednjom (državna pljačka novca građana).

Slede u ovom beskrajnom nizu razuma i pravde zločini državnih službi: ubistvo Ivana Stambolića, Slavka Ćuruvije, pokušaji ubistva Vuka Draškovića u više navrata. Širenje mržnje na RTS-u koja je direkt vodila u besmislene ratove za teritorje, tenkovi na ulicama Beograda 9. marta 1991, a koji su potom nastavili put Hrvatske – j*te se, građani, kakva demokratija kakvi bakrači.

Šverc benzina i distribucija u flašama na ulicama srpskih gradova, u izvedbi vlastima bliskih kriminalaca, pa šverc cigareta. Veliki posao, razumom i pravdom inspirisan, koji je za nas buduće i večite žrtve (na čijem će se krvotoku hraniti mnogi paraziti klerikalno nacionalističko patriotskog zanimanja) obavio srpski režim.

No, to nije kraj: razaranje Vukovara, genocid u Srebrenici, Markale, višegodišnji teror nad Sarajevom, ukidanje skupštine Kosova i pripreme za konačno rešenje, ubistva nedužnog stanovništva na svim stranama, preseljenje albanskog stanovništva, ubistva Albanaca čiji se leševi i danas nalaze u masovnim grobnicama u Srbiji, a jedna je odmah tu pored Beograda u Batajnici. Kapitulacija preimenovana u pobedu.

Da li vam se ovo sve čini razumnim po domaćem, međunarodnom ili pak običajnom pravu. Biće da se ovde radi o velikoj egocentričnosti, sebičnosti i očiglednoj nemogućnosti da se, osim sebe (sopstvenog pupka) vidi bilo ko drugi pa bili to pojedinci ili narodi.

Takav odnos prema politici, državi i građanima imali su i postpetooktobarske vlasti (sa izuzetkom vremena kada je predsednik vlade bio Zoran Đinđić), što je očigledno sačuvalo mogućnost političko/parazitsko/patriotskim strukturama da nam posle svega prosipa ove poluistine. Pola istine je cela laž i služi nerešavanju problema (usled epohalne nesposobnosti) i manipulaciji kojom se to prikriva u ime blagostanja sopstvenih guzica.

Zločin je što se ovim poluistinama pripremaju mlade generacije koje ne mogu imati sećanja o događajima pre njihovog rođenja, a sa ciljem da budu baza ili resurs mržnje, nacionalizma i kvazipatriotizma. U stvari, izvor za blagostanje onih koji ništa drugo i ne znaju do da manipulišu i seju mržnju. A istina je, ma koliko teška, izlečujuća. Istina nema stranu, ali pouzdano nije na našoj strani kad nije celovita i kada se gura pod tepih.

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.