Policija na skeneru EU

Policijske operacije moraju da se realizuju bez uticaja politike. Unutrašnja kontrola policije mora da bude nezavisna u svom radu. Promene u upravljanju ljudskim resursima u policiji neophodno je sprovoditi transparentno. U suprotnom, za dve godine nam sledi ponavljanje gradiva iz izveštaja Evropske komisije.

Tri od 25 nalaza Komisije u kojima se navodi da u Srbiji nema napretka odnose se na policiju. Drugi državni organi su spomenuti u šest negativnih ocena, što znači da se trećina kritika odnosi na policiju. Takvo stanje je zabrinjavajuće. Evropljani srpskoj policiji najviše zameraju loše upravljanje ljudskim resursima, nejaku kontrolu i nadzor nad radom policije i to što nije određen oficir za vezu u sedištu Evropola u Hagu. Uočeni su i problemi politizacije policije, curenja informacija iz istraga, slabog sprovođenja antikorupcijske strategije, loše saradnje policije i tužilaštva i neusklađenost novog Zakona o policiji sa Zakonikom o krivičnom postupku.

Evropska unija traži od institucija dobru praksu i rešenja. Najveći izazov biće depolitizacija policije jer su političari prosto zaljubljeni u moć koju ima ova služba. Najsvežiji slučaj u nizu primera uticaja političara na policijske istrage je otkrivanje detalja o pronalasku oružja u blizini porodične kuće predsednika Vlade. Pored toga, tu su i nejasne smene šefova u policiji – od direktora preko načelnika kriminalističke policije do postavljenja vršilaca dužnosti mimo zakona.

Dobra praksa, na primer u upravljanju ljudskim resursima, znači da se zna kako se zapošljava, napreduje i otpušta u policiji. Srbija nije ispunila standard Ujedinjenih nacija da na 100.000 građana ima 300 policajaca, već je taj broj 445 i pri tome se govori o povećanju broja policajaca. Zabrinjavajuć je i status diplomaca Kriminalističko-policijske akademije. U prethodne dve godine uloženo je skoro šest miliona evra iz budžeta za rad Akademije, a za najveći deo diplomaca još uvek nema mesta u policiji. To deluje kao uzaludno trošenje novca svih građana. Reforma ove oblasti je započeta, usvojeni su propisi koji uređuju raspisivanje konkursa za posao u policiji, ali ono što je neophodno jeste njihova potpuna primena.

Dobra praksa podrazumeva i postojanje sistema unutrašnje kontrole policije, koga trenutno u Srbiji nema. Zakonom o policiji je utvrđeno da unutrašnju kontrolu vrši Sektor unutrašnje kontrole, a formiranjem Službe za bezbednost i zaštitu podataka dodatno se komplikuje unutrašnja kontrola jer praktično postoji pet kontrolora među kojima ne postoji podela nadležnosti i koordinacija. Uz to rad Sektora nije nezavisan, iako je to ključni međunarodni princip za učinkovitu kontrolu policajaca. Ministar unutrašnjih poslova daje smernice i obavezna uputstva za rad, čime može da utiče na aktivnosti Sektora unutrašnje kontrole.

Neko će zbog iznetih nalaza pomisliti da je Srbija na posebnom skeneru Brisela. Evropska unija je Hrvatskoj poslala 21 uslov za zatvaranje poglavlja 23, od kojih je jedan bio depolitizacija i profesionalizacija policije. Glavne zamerke Evropske komisije su bile slične kao i za nas: masovne i nejasne smene u policiji, pogotovo ljudi u kriminalističkoj policiji koji su radili na najsloženijim slučajevima. Bugarska i Rumunija su i dalje na meti, iako su punopravne članice, i pomno se prati napredak ove dve zemlje u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Svakako je dobro što će reforma policije i dalje biti na skeneru EU. Prethodni i sadašnji nosioci vlasti u Srbiji kao dobošari daju na znanje da žele da reše sve pomenute probleme, ali bez međunarodne zajednice suštinski nisu u stanju da pokrenu reforme u policiji. Nepostupanje na pritužbe građana povodom nasilnog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu najslikovitije pokazuje da u policiji rade pojedinci koji nisu otporni na korupciju i kriminal, ali i koliko je policija politizovana a unutrašnja kontrola slaba. Zato veoma zabrinjava politička odluka Evropske komisije da u izveštaju nijednom ne spomene slučaj „Savamala“. Ipak, utvrđivanje odgovornosti za rušenje u Savamali ne može se izbeći ako nosioci vlasti zaista odluče da sve preporuke EU sprovedu u praksi.

Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku