Policijo, postupi po Zakonu

Baš taj političko policijski vrh koji je obezbeđivao Jovanjicu, koji je na radnom mestu kidnapovao Aleksandra Obradovića, koji je prisluškivao Aleksandra Vučića predsednika Srpske napredne stranke, sada kroz zakon hoće da legalizuje sve ono što protivzakonito radi već 10 godina.

Da li je neko odgovarao za iskazanu policijsku brutalnosti na građanskim protestima od 7.-10. jula 2020, za nasilje tokom inauguracije Aleksandra Vučića 31. maja 2017, koje su nad novinarima, fotoreporterima i građanima počinili pripadnici kriminalnih grupa koji su obezbeđivali ovaj događaj dok su policajci bivali prinuđeni da gledaju u stranu.

Ima li odgovornih policajaca za činjenicu da je mafija u Beogradu ubijala ljude koji su bili pod merama policijske operativne obrade, oseća li neko odgovornost zato što su čelni ljudi MUPa u proteklom periodu više pominjani kao saradnici mafije a manje kao borci protiv organizovanog kriminala.

Šta tek kazati o progonu kom su izloženi časni i čestiti policajci koji su revnosno obavljali svoj posao, ostajući verni svojoj policijskoj zakletvi. Hajka na te ljude je politički dirigovana od strane nedodirljivih moćnika iz vrha napredne mafijaške organizacije. Inspektori Slobodan Milenković i Dušan Mitić koji su udarili u finansijsko srce naprednog biznis inkubatora, u najveću plantažu marihuane na svetu na Jovanjici, trenutno su žrtve odmazde koju nad njima sprovodi režim Aleksandra Vučića.

Baš kao i policajac Milan Vukomanović iz Kragujevca koji se drznuo da istražuje malverzacije prilikom trgovine oružjem u koje je uključen državni švercer Br. Jedan i jedan od najznačajnijih finansijera Srpske napredne stranke. Istu sudbinu deli i častan policajac iz Niša koji je presreo komunikaciju ljudi iz vrha bezbednosnih službi sa Predagom Koluvijom. Poznajem nemali broj izuzetnih i časnih ljudi koji rade u policiji. Sa mnogima od njih srećem se svaki put kada dolazim u zgradu Doma Narodne skupštine.

Reč je zaista o vrhunskim profesionalcima i izuzetnim, visokomoralnim ljudima. Poznajem sijaset ljudi koji su u plavoj uniformi rizikovali život da bi ispunili ono što smatraju svojom profesionalnom dužnošću.
Na žalost u državi razorenih institucija koja već dve godine nema direktora policije, a fali joj i zaštitnik građana kome je istekao mandat, mafijaški režim je rešen da brani svoj opstanak na vlasti po svaku cenu.

Zato se donosi jedan od najrepresivnijih Zakona o policiji koji je direktno suprotan proklamovanim težnjama ka članstvu u Evropskoj uniji, koje su očigledno deklarativnog karaktera. Sada je sasvim jasno da parola i krilatica koju predstavnici ovog mafijaškog režima obilato koriste teatralno je izgovarajući:
„Nema predaje“: nije ništa drugo do poruka koja se odnosi na predaju vlasti na miran način.

Predlogom ovakvog zakona o policiji, režim Aleksandra Vučića šalje jasnu poruku da je nameran da fotelju brani svim sredstvima. Pogotovo što je u njihovoj svesti pomućenoj sa neograničenom moći, fotelja simbolički izjednačena sa njihovom ličnom slobodom izvan zidina Zabele.

U svojoj terminalnoj fazi samovlašća uz primetno odsustvo od realnosti, režim Slobodana Miloševića je planirao donošenje Zakona o terorizmu koji je policiji davao nepojmljiva ovlašćenja. Taj zakon nikada nije donet jer su se radikali uplašili da bi zakon mogao da se odnosi i na njih. Posle samo 4 meseca Slobodana Miloševića je zauvek smenjen sa vlasti a fotelju farona zamenio je stolicom u Centralnom zatvoru.

Aleksandar Vučić ne mora da brine za većinu za izglasavanje ovog Zakona. A možda i mora. Ali svakako mora da zna, kakva god ovlašćenja davao policiji, policija će ta ovlašćenja vrlo brzo primeniti na njemu kada obasjan plavim rotacionim svetlima krene ka zgradi Specijalnog suda a policija postupi po naređenju sopstvene savesti i glasa pobunjenog naroda.
Blizu je taj dan!

Autor je narodni poslanik

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.