Polisa osiguranja kao najbolji gromobran: Kako nadoknaditi štetu od elementarnih nepogoda?

Klimatske promene vode ka tome da se u doglednoj budućnosti mora računati sa elementarnim nepogodama, koje predstavljaju opasnost po život i/ili imovinu. Izgubljeni ljudski životi i ogromna materijalna šteta više su nego dobar povod da građani počnu da razmišljaju o osiguranju -životnom, ali i svakom drugom – koje bi im i te kako pomoglo u naknadi štete.

U pitanju je prirodni katastrofalni rizik, koji može biti obuhvaćen osnovnim ili dopunskim pokrićem, već prema tome koja vrsta osiguranja je u pitanju i šta je klijent ugovorio. Dvadeset i prvi vek je vek uvećanih rizika, koji po scenariju nastupanja liče na holivudski blokbaster. Sve što je do juče delovalo nezamislivo može se videti u nekom delu sveta, sa tendencijom prebrzog širenja u globalnom selu.

Pametnom je to sasvim dovoljno da zaključi sledeće: Osiguranje nam je preko potrebno. Društveno odgovorno poslovanje, odnosno ponašanje pažnjom dobrog domaćina kada je reč o građanima nalažu da se rizik ukalkuliše i prebaci na osiguravača.

Preduslov za to je da građani i kompanije postanu opismenjeni u pogledu osiguranja, što opet zahteva brižljivo osmišljenu strategiju.

Strategija upravljanja rizikom podrazumeva implementaciju osiguranja od rizika oluja, odnosno vremenskih nepogoda. Vremenske nepogode postanu aktuelne svakog leta, i tu se obično priča završava.

Doduše, neposredno nakon nepogoda nastupi pik u pogledu određenih polisa, a onda se sve vrati na staro. Iako zabrinuti za svoja lična i imovinska dobra, građani se okreću tradicionalnoj polisi „pogled u nebo“, „neće mene“, i sličnim formama, koje ih pre ili kasnije dovedu do situacije u kojoj se bez pomoći osiguravača nose sa vremenskim nepogodama.

Imajući u vidu razornu moć oluje i uopšte ekstremnih vremenskih uslova, smatram da potrošačima treba objasniti da dileme nema. Ne treba se kockati sa svojom imovinom, naročitom sa onim što čini deo naše egzistencije.

Umesto da strahujemo da li će neko novo nevreme oštetiti krov na kući, da li će srušeno drvo pasti baš preko našeg automobila, odnosno ko će u tom slučaju nadoknaditi štetu, treba da investiramo u polisu osiguranja. Ako znamo da se osiguranje stambenog prostora procenjuje na jedan euro po kvadratu na godišnjem nivou (!), jasno je da je u pitanju cenovno pristupačno pokriće, koje pruža miran san. Što se tiče automobila, kasko osiguranje je sve zastupljenije u praksi i već prema tipu pokrića, koji utiče na cenovni rang, može da obuhvati i oluje.

Ne treba zanemariti ni osiguranje od odgovornosti, koje stupa na scenu ako se postavi pitanje odgovornosti za štetu prema trećim licima. Što se tiče agrarne proizvodnje, oluja je obično dopunski rizik.

Dakle, u pogledu šteta izazvanih vremenskim nepogodama koje su evidentno brojne i velike, postoje dve mogućnosti. Prva je da su građani zaštitili svoju imovinu od rizika zaključenjem ugovora o osiguranju.

Oni mogu da budu bezbrižni, budući da će njihove štete pokriti osiguranje. Procedura prijave i naplate štete je relativno jednostavna. Isto ne možemo reći za građane koji su propustili da se pobrinu za svoja dobra putem osiguranja.

Oni su u značajno nepovoljnijoj situaciji, jer im šteta neće biti nadoknađena po ustaljenoj proceduri kakva postoji u osiguranju. Njihova pozicija je manje ili više nelagodna, već prema tome da li je poznato ko je primera radi vlasnik parcele sa koje je drvo palo (da li je ona u privatnom vlasništvu ili za tu parcelu odgovara nadležno javno komunalno preduzeće) i da li su blagovremeno obezbedili dovoljno dokaza koji potvrđuju odgovornost vlasnika.

Građanima koji naknadu štete treba da ostvare od odgovornog lica, a ne osiguravača, savet je obavezno pozovu policiju koja će izaći na lice mesta i sačiniti službenu belešku koja će olakšati i ubrzati proceduru naknade štete.

Doduše, postoji mogućnost da im država pomogne na neki način (čak i tamo gde to ne proizlazi kao obaveza iz zakonskih propisa!), ali to nije primarni zadatak države.

Štaviše, moje je mišljenje da bi država najviše pomogla svim zainteresovanim licima uvođenjem polise za zaštitu od elementarnih nepogoda kao obavezne. To su polise kojima bi imovina građana bila zaštićena od katastrofalnih rizika, poput zemljotresa, poplava, oluja. Mi u Udruženju osiguravača Srbije se odavno za to zalažemo.

Kada je reč o licima koja su povređena usled elementarnih nepogoda, pravo da se obrate osiguravačima imaju lica koja poseduju polisu osiguranja života ili osiguranja od posledica nezgode.

Potonja je uobičajena kao deo benefit programa kompanija koje su osigurale svoje zaposlene. U oba slučaja, povređeno lice treba da se obrati svom osiguravaču i da podnese medicinsku dokumentaciju kojom dokazuje povredu i uzrok povrede.

Ako sebe i/ili svoje zdravlje niste zaštitili osiguranjem, prognoze nisu optimistične i kreću se od mogućnosti da ostanete bez naknade do mogućnosti da naknadu ostvarite od odgovornog lica, nakon procedure koja je neuporedivo manje komforna od one kada ste investirali u osiguranje.

Da zaključimo: naplata celokupne štete ako građanin ne poseduje odgovarajuću polisu osiguranja je samo teorijska mogućnost! Rizik koji građani preuzimaju u slučaju da nisu zaključili osiguranje od elementarnih nepogoda je ogroman i iz godine u godinu može ih skuplje koštati.

Šta je još bitno u vezi sa vremenskim nepogodama? Osim što je nesumnjivo je da ih treba obuhvatiti osiguranjem koje je cenovno pristupačno, razorna moć oluje podseća na značaj uvažavanja ekoloških standarda i uopšte usvajanje mera kojima će se obezbediti tzv. zelena tranzicija.

Globalno zagrevanje koje ovog leta uzima danak dovodi do pojave vremenskih nepogoda kakve su do skora bile nezamislive za područje Balkana. Stvar je u tome da ovo nije usamljeni slučaj i da se može očekivati njihovo ponavljanje. Zato što se prirodni katastrofalni rizici menjaju pod uticajem klimatskih promena.

Dakle, priroda nam šalje upozorenje. Ekstremne vremenske prilike možemo očekivati i u budućnosti. One su prosto posledica klimatskih promena, kojima doprinose ne samo društveno neodgovorne kompanije, već i neodgovorni pojedinci.

Da li ćemo biti dovoljno mudri i sprovesti zelenu tranziciju ili ćemo (p)ostati taoci loših vremenskih uslova, na nama je da biramo. Koju god opciju da odaberemo, sa osiguranjem je lakše.

Autorka je redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.