Potrebna je politička artikulacija protesta

Studentski ustanak je pokrenuo Srbiju. Neopisiva energija čiste mladosti je naterala očeve i majke, bake i deke na razmišljanje. Zasvetlela je iskra stare slave koju smo učili u istorijskim čitankama. Evo ih opet, izronili su preci kroz ovu decu.

I to je ono što budi nadu i rasteruje strah. Ali ta pobuna ne može da reši problem. Studenti kažu da bi bili zadovoljni da im se ispune zahtevi, odnosno da sistem počne radi, ali to, svi znamo, ne može da se dogodi dok god je ova garnitura na vlasti jer je ceo njihov sistem laž i prevara.

Logično sledi da oni treba da odu. Svi koji iole poznaju političke procese i kako se stiže do promena, svesni su da ovakve manifestacije neće dovesti do smene vlasti. Potrebno je nešto drugo.

Potrebna je politička artikulacija protesta. Izbori su jedini način da se dođe do promena. Svi se slažu da je najpre neophodno promeniti izborne uslove i osloboditi medije, te su zato mnogi pojedinačno predložili Prelaznu vladu, među njima i Dveri, koja bi imala glavni zadatak da organizuje izbore.

Svesni smo da bi i tada sadašnja vlast imala prednost jer su godinama gomilali novac i moć i ne mogu da budu potpuno razvlašćeni na ovaj način za kratko vreme. No, očigledno je da vlast sada ne pristaje na taj predlog.

Kao budući, mogli bi da se razmotre sledeći koraci:

Veliki pritisak celokupne opozicije da se dođe do Prelazne vlade, što znači:

Potpisi svih opozicionih stranaka ispod tog zahteva;

Podrška studenata ovom zahtevu;

Složna kampanja u javnosti.

Dogovor o izlasku na izbore, koji može da bude na sledeće načine:

a) jedna do dve zajedničke opozicione liste, uz tehničku podršku studenata u kontroli izbora ili

b) kombinovana opoziciona i studentska lista ili

v) samo studentska lista koju će podržati cela opozicija.

Dogovor po jednom od predloženih rešenja o izlasku na izbore bi važio ako bude Prelazne vlade, a mogao bi da važi i ako ne bude takve vlade, ako se slože sve opozicione stranke i studenti da je potrebno i u potpuno neravnopravnim uslovima izaći na izbore.

Sva predložena rešenja bi bila uz dogovor da se po smeni vlasti, u roku od godinu dana, politički život vrati u normalne tokove, da se oslobode mediji i organizuju slobodni izbori, na kojima će svi politički činioci nastupiti sa svojim programskim stavovima.

Ukoliko ne dođe do Prelazne vlade, celokupna opozicija bi mogla da se dogovori da se bojkotuju izbori, uz zajednički nastavak političke borbe drugim sredstvima.

Svesni smo da trenutno nema uslova za slobodne izbore i da vlast ne želi da ih napravi. Ceo njihov koruptivni sistem je stvoren na lažima, pa su im i izbori lažni. Ali je sada, nakon skoro četiri meseca protesta, jasno da se raspoloženje u narodu promenilo i da postoji veća šansa da se režim pobedi.

Na početku nove borbe je objedinjavanje srpske opozicije, što znači zajednički zahtev za Prelaznu vladu, stavljanje u drugi plan svih ideoloških razlika do oslobođenja Srbije i dogovori o daljim koracima.

Vrlo bitno je da celokupna opozicija shvati da narod koji želi slobodu trenutno uopšte ne zanimaju ideološke razlike i da žele jedinstvo u borbi protiv lošeg.

Da bi se do nečega došlo, potrebna je dobra volja i svest o ozbiljnosti situacije. Možda postoje i bolji predlozi. Red je da se čujemo. Možemo do promena samo složno.

Autor je potpredsednik Dveri i profesor istorije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.