„Politička gerila“ kao pojam nije novijeg vremena za mnoge na jugu Srbije. Naročito u „zabačenoj srpskoj baruštini“, gde ceo svoj životni i radni vek provode kao „politički gerilci“.
oraću da pojasnim. To što se grupa intelektualaca okupila oko Vesne Pešić, ne znači da sam sa njima saglasan po svakom pitanju u vremenu sunovrata političkog sistema u Srbiji. Sa gospođom Vesnom Pešić bili smo zajedno u pokretu promena u onim teškim vremenima kada je Srbija bila pod sankcijama, potom svih onih ratnih godina građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, pa sve do demokratske revolucije 2000. godine. Svi smo se tada nadali istinskim promenama, ali se nije dogodio šesti oktobar.
Najgore jeste to što se nije na pravi način pokrenulo pitanje lustracije, jer su mnogi ogrezli u korupciji, još od 90-ih godina 20. veka obogatili su se (ispitati prvi stečeni „miliončić“ od 1989. godine) zloupotrebom vlasti i na surovosti svih ratova postali ratni profiteri, a nastavili su s bogaćenjem i posle 2000. godine sa novom političkom i finansijskom elitom.
Mnogo je krivaca za moralni pad sistema vrednosti u društvu, za razvoj primitivizma, uništenja fabrika, škola, bolnica, koji su nas, uz opštu pljačku u privatizaciji, doveli do dna. Mi danas nemamo sudstvo, zdravstvo, nauku, prosvetu… Sve je urušeno i doseglo dno svih dna, u kome je čovek obična krpa s kojom se može brisati sve i svašta, dok nam, s druge strane, političko-tajkunska oligarhija kroji način života i stvara opštu moralnu i intelektualnu bedu.
„Politička gerila“ kao termin ima svrhu ako se u njoj okupljaju intelektualci različitih uverenja, vere i nacije da na kritički način promišljaju u traženju puteva za rešenje određenih problema u zajednici, u kojoj treba živeti na civilizovan način.
U kojoj će rad, poštenje, moral i sposobnost biti iznad nemorala, partijskih interesa i interesa raznoraznih sitnih i krupnih šićardžija koji su se dobro obogatili i osramotili i svoj rod.
Kao lokalni etnolog i istoričar, baveći se i demografskim i istorijskim problemima, došao sam do zaključaka da je sada Srbija na velikoj raskrsnici – da ostane ili nestane sa biološko-geografske karte Balkana. Zato su nam sada potrebni umni i razboriti ljudi, da idejama i delima pomognu da se ujedinimo oko zajedničkih ciljeva u stvaranju vizije. Da se ujedinimo i da više poštujemo jedni druge, i da očuvamo kulturno-istorijsku baštinu kao naš nacionalni i lični identitet postojanja na ovim prostorima.
Miroslav B. Mladenović Mirac, nastavnik iz VlasotincaPratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
