Politička odluka o liniji metroa

Do poslednje gradske vlasti, prva trasa metroa je bila uredno definisana i potvrđena svakom studijom a urađeno ih je više i ona je predviđala trasu od Ustaničke, preko Bulevara kralja Aleksandra, Pravnog fakulteta, Trga Nikole Pašića, Trga republike, Akademije, preko mosta do Novog Beograda Bulevarom Zorana Đinđića, Arene, sve do Tvorničke ulice u Zemunu. To je bila centralna linija metroa.

Ne obazirući se na stvarne potrebe građana, zanemarujući sve prethodne studije, gradske vlasti su odlučile, a u pitanju je očigledno politička odluka koja ima malo veze sa strukom, da prvu liniju prave trasom od Železnika, preko Makiša, Sajma, sa stanicama kod mosta Gazela, Savskog trga, Trga republike, Cvijićeve, Pančevačkog mosta, Višnjičkom do Mirijevskog bulevara i na kraju Mirijeva.

Pre nekoliko dana, 12. oktobra 2021. godine održana (polu)javna sednica Komisije za planove Skupštine grada Beograda. Na sednici, na kojoj su sprečeni da prisustvuju predstavnici određenih organizacija i medija, usvojen je Predlog generalne regulacije šinskog sistema koji, između ostalog, definiše trase beogradskog metroa. Završni čin u pripremama za realizaciju ovog ogromnog projekta, za koji smo uvereni da se planira na pogrešan način, sledi na sednici Skupštine grada Beograda koja se najavljuje za novembar mesec.

Postavljaju se brojna otvorena pitanja koja se tiču predloženog rešenja:

1. Da li su izabrane najbolje trase, jer se postojećim predlogom prioritetno ne rešava najveći problem – transport putnika sa Novog Beograda i Zemuna, u pitanju je skoro pola miliona građana, u centar grada, a prioritetno povezuje još uvek nenaseljeni deo grada (Makiš) sa Mirijevom?
2. Postojeći predlog u metro sistem ne uključuje vrlo važne delove grada – Glavna železnička stanica , Prokop, Kliničko-bolnički centar, Vidikovac, Cerak. Prokop bi trebalo da bude mesto ukrštanja metroa i železnice i mnogo veći broj ljudi bi imao korist od ovako predloženog izmenjenog rešenja.
3. Zbog čega je iznos za gradnju metroa porastao za nekoliko milijardi evra, jer je prvobitna procena za sve trase metroa bilo oko 4-4,5 milijardi evra?

Zbog svega ovoga smatram da je veoma važno da se u društvu povede relevantna, stručna diskusija o ovakvom rešenju, jer se to tiče svih građana Beograda, kao i svih građana Srbije pošto će i oni morati da odvajaju sredstva za izgradnju metroa.

Uveren sam da je RTS, kao javni servis koji ima obavezu pravovremenog i istinitog informisanja građana, imajući u vidu značaj ovog projekta za Grad Beograd i Republiku Srbiju, kao i vrednost same investicije, u stanju da otvori debatu u kojoj bi se postavila ključna pitanja – da li je predloženo rešenje dobro i postoje li kvalitetniji predlozi?

Ovim putem upućujem poziv Radio-televiziji Srbije da organizuje seriju debatnih emisija u kojima bi nadležne i strukovne organizacije, fakulteti, odeljenja SANU, kao i istaknuti stručnjaci, a na samom kraju, ukoliko nude potrebe i predstavnici političkih stranaka i pokreta bili u prilici da sučele argumente o gradnji beogradskog metroa.

Mislim da će RTS time doprineti usvajanju rešenja koje će biti ostvarenje višedecenijskog sna, a ne još jedan promašeni projekat, u situaciji kada kao društvo na tu grešku nemamo pravo.

Autor je potpredsednik Demokratske stranke Srbije