Politička presuda nauci

Dekanica Dimitrijević je istakla da se „nijedno političko glasilo ili političke novine neće naći na listi časopisa koje predlaže Filozofski fakultet“. Upravnik Odeljenja za istoriju dr Siniša Mišić izjavio je da je to časopis u kome profesori sa fakulteta ne objavljuju svoje radove, iako je istina drugačija.

Predmetni časopis nikako nije obično političko glasilo. Po naučnom profilu časopis je opredeljen kao časopis za filozofiju, društvene nauke i političku kritiku, pa se u skladu sa takvim naučnim opredeljenjem objavljuju radovi iz oblasti filozofije, istorije, arheologije, etnologije, ekonomije, prava, politikologije, sociologije, srpskog jezika i književnosti. Uredništvo časopisa je oformilo respektabilnu internacionalnu redakciju, u kojoj su (između ostalih) prof. dr Jelena Guskova (Rusija), prof. dr Konstantin Nikiforov (Rusija), prof. dr Vojislav Šešelj, prof. dr Mirko Zurovac (Filozofski fakultet u Beogradu), prof. dr Radmilo Marojević (Filološki fakultet u Beogradu), dr Momčilo Subotić i drugi.

Redakcija i autori u većini su, dakle, iskusni naučni radnici, koji su u godinama kada mogu dati najzrelije naučne rezultate. Glavni i odgovorni urednik, naučni savetnik dr Nikola Žutić, objavio je tridesetak knjiga i udžbenika, stotinjak naučnih radova (članaka, priloga, kritika, polemika); dobitnik je prve nagrade za naučno stvaralaštvo Ministarstva nauke i tehnologije za period 2002 – 2004. godine (period „izvornog“ DOS-a), a Ministarstvo za nauku i prosvjetu kategorisalo ga je u najvišu naučnu kategoriju A1.

Časopis je od osnivanja kategorizovan od Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, i kao takav bodovan od Ministarstva od 2000. do 2005. godine. Interesantno je istaći podatak da je bodovanje časopisa ukinuo „nacionalni“ Koštuničin ministar za nauku Aleksandra Popovića. Kao glavni i odgovorni urednik uložio sam žalbu Ministarstvu na najnoviju predloženu listu iz novembra 2011, zbog konstatacije nadležnih da nisu ispunjeni uslovi za najnižu kategoriju M 53. Moj zahtev za kategorizaciju dostavljen je (sa primercima časopisa za 2011) na razmatranje Matičnom naučnom odboru za istoriju, arheologiju i etnologiju i Matičnom odboru za društvene nauke. Odbor za istoriju, arheologiju i etnologiju nije uopšte razmatrao moj zahtev za kategorizaciju časopisa, već ga je prosledio Odboru za društvene nauke.

Naknadno sam saznao da je kategorizacija izvršena na osnovu brojeva izašlih u 2010. godini, u vremenu kada ja nisam bio glavni i odgovorni urednik. U šturom obrazloženju odbijanja časopisa navodi se da je „na osnovu raspoloživih činjenica uočen napredak u drugoj polovini 2010, ali nisu ispunjeni uslovi za najnižu kategoriju M53“. Predstavnici Odbora za društvene nauke i Ministarstva naknadno su mi saopštili („obećali“) da će časopis biti bodovan na osnovu brojeva iz 2011. godine, tj. od vremena od kada sam ja glavni i odgovorni urednik.

Prilikom nove kategorizacije imaće na raspolaganju dosta „raspoloživih činjenica“ koje opredjeljuju časopis za dodjeljivanje adekvatne kategorije. Treba istaći da je SSM nacionalni časopis (kao nacionalno-liberalni), koji je prava retkost u mnoštvu anacionalnih „proevropskih“ časopisa, koji se promovišu dodeljivanjem najviših kategorija… Srpskoj društvenoj nauci urgentno je potrebna revizija usvojenih saznanja, koja su često stereotipna, odnosno iskrivljena i nametnuta od bivših i sadašnjih ideologija, a naročito od „pobjedničkog“ okruženja nasilno stvorenih država (Hrvatske, Slovenije, BiH, Crne Gore i Makedonije).

Dakle, osnovna funkcija časopisa je istraživanje dubinskih društvenih i istorijskih tokova, koji se mogu prvenstveno spoznati preko istraživanja istorije ideologija, istorije ključnih ideoloških internacionala, koje neminovno kroje vidljive tokove istorije… Obezbeđivanjem dovoljnog broja kvalitetnih saradnika, preko časopisa se nastoji prodreti i u strukturalni društveni (socijalni) global, a udaljavati od pogubne istorijske površinske „kronološke događajnice“ (događajne istorije). Zatomljena i zanemarena srpska nacionalna sfera preko SSM štiti se naučno fundiranim radovima, koji odbacuju mitologiju novostvorenih nacija na srpskim istorijskim prostorima, usvojenu čak i od pojedinih autora srpskih školskih i univerzitetskih udžbenika…

Političke presude časopisima, koji su pravljeni po najvišim naučnim standardima, treba da se odstrane iz nauke, a naročito sa katedre najuglednije naučno-prosvjetne institucije – Filozofskog fakulteta.

Autor je naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju iz Beograda