Politički „genocid“ nad Srbima

To su reči koje je, iz neposredne blizine, što je i snimljeno, Aleksandru Vučiću uputio neidentifikovani građanin Čačka prilikom predizborne posete ovom gradu.

To je i dokaz da je pobednik lažnih izbora dosadio i Bogu i narodu. Tako nešto nije doživeo nijedan vladalac Srbije u njenoj političkoj istoriji.

Inače, u svetskoj političkoj istoriji ovo je vreme u kome planetom upravlja svetska finansijska oligarhija i to iz drugog plana ili iz senke, putem „duboke države“, kako kažu, protivnici globalizma tzv. suverenisti.

Srbija  međutim nije ni duboka ni plitka država jer ona kao država ne postoji. Sve njene institucije pod plaštom politike, zarobili su i privatizovali čisti kriminalci i ratni profiteri. Aleksandar Vučić „šef“ tog kriminalnog klana, koji ja nazivam Čipuličkim po zaseoku kraj Bugojna u Bosni odakle potiče neustavni vladar Srbije, 21. juna je ponovo pobedio na izborima u kojima se nije birala vlast već njegova tzv. opozicija u parlamentu koji kao i država takođe – ne postoji. Srbija je definitivno pretvorena u ogromnu psihijatrijsku kliniku.

Ne može se drugačije objasniti bezotporna predaja zemlje u ruke kriminalaca i ratnih profitera.

Toliko se tuge, razočarenja, ogorčenja i očajanja nakupilo u meni, da više ne znam šta da kažem ni o tom opskurnom tiraninu ni o situaciji u kojoj smo se našli.

Jer pazite bilans skoro tridesetogodišnjeg bavljenja politikom i osmogodišnje neograničene i protivustavne vladavine Srbijom Aleksandra Vučića, jesu sve same afera do afere, kriminal do kriminala. Spisak je dug pa zato evo samo najvažnijih počevši od onih takoreći jučerašnjih. 1. Krušik, 2. Jovanjica, 3. Savamala, 4. Helikopter, 5. Smrt na naplatnoj rampi, 6. Megatrend i lažni doktorati, 7. Ubistvo Olivera Ivanovića, 8. Ruski špijun, 9. PKB, 10. RTB Bor, 11. Beograd na vodi, 12. Železnice Srbije, 13. Glavna železnička stanica u Beogradu, 14. Trg republike, 15. Stanovi u Bugarskoj, 16. Kosovo sa bezbroj afera, 17. Kafana na Pančićevom vrhu, 18. Jutka, 19. Lučani, 20. Paljenje kuće novinara u Grockoj, 21. Sin Željka Mitrovića, 22. Ivana Bodrožić, 23. Mala matura, 24. Metro, 25. Migranti, 26. Novogodišnja rasveta, 27. Gondola i jarboli, 28. Kantrimen, 29. Ministar odbrane služi vojni rok 15 dana, 30. Aflatoksin u mleku, 31. Mini-hidroelektrane, 32. Šreder (podrška), 33. Toni Bler (savetnik), 34. Paljenje kuće predsedniku Vojnog sindikata, 35. Milionski poslovi porodice Kisić sa javnim preduzećima, 36. Firma Andreja Vučića sa falsifikovanom ličnom kartom, 37. Druženje Danila Vučića sa kriminalcima, 38. Odavanje počasti narko-dileru Saletu Mutavom, 39. Protivzakonita privatizacija fudbala, Zvezde i Partizana, 40. Protivzakonito doniranje našeg novca u regionu i svetu, 41. Uzurpacija svih medija, 42. Neustavno zavođenje vanrednog stanja, 43. Kupovina respiratora na crno, 44. Klizište na koridoru 10 preko kojeg je, kako kaže nekadašnji ministar Velimir Ilić, iz budžeta nestalo 180 miliona evra, 45. Rasprodaja državne imovine od Aerodroma Beograd i JAT-a do Sartida, 46. Povećanje duga Srbije sa 15,3 ma preko 30 miliona evra, 47. Zloupotreba dece u političke svrhe, 48. Bakljade na krovovima zgrada u vreme policijskog časa i tako redom i tome slično. Zar ovaj spisak nije očigledan dokaz da zakoni u Srbiji ne važe za vlast već samo za građane.

Ni o jednoj jedinoj od pomenutih afera zbog kojih u normalnim zemljama pada vlada i ide se u zatvor, u parlamentu Srbije nije reč progovorena, jer Skupština Vučiću služi samo da pred Evropom simulira demokratiju.

I pored svih nabrojanih pravnih, političkih i moralnih nedela, čak i zločina, Aleksandar Vučić je dobio i ove izbore. I dobijaće ih i ubuduće sve dok naša deca ne postanu robovi njihovoj deci. Sve te afere kriminalne vlasti list Danas i ostali malobrojni nezavisni mediji registrovali su iz nedelje u nedelju.

To je međutim za vođu bio ubod komarca jer ne postoji javno mnjenje zato što on drži većinu glavnih medija. Neće naravno lažni nacionalisti i lažne patriote nikada javno reći: Mi smo razbili bivšu veliku državu i stvorili za nas i našu decu, ovakvu današnju bespravnu Srbiju.

Za svakog međutim ko zna da misli, rehabilitacija ratnih zločinaca iz devedesetih od doktora Hulje Šešelja, do opskurnog Kapetana Dragana, koji veličanjem ubica Zorana Đinđića i sebe svrstava među nacionalne heroje, poruka lažnih izbora je nedvosmislena: Budućnost Srbije su naši naslednici, a kome se ne sviđa može da ide kud god želi.

Sada je valjda i laicima jasno: Od 2008. godine kada su još bili radikali i imali izbornu listu: „Napred Srbijo“ do ove poslednje „Aleksandar Vučić – za našu decu“, što je čista kopija liste nemačkih nacista iz 1934: Adolf Hitler – za našu decu“, ti kriminalci pod plaštom politike ne rade ništa drugo nego ispunjavaju ko zna gde i ko zna od koga napravljen plan uništavanja Srbije i srpske nacije.

Nikada niko u političkoj istoriji čovečanstva nije izvršio genocid nad sopstvenim narodom. Uradio je to Aleksandar Vučić jer je tri četvrtine stanovništva isključio iz politike.

Ja više nemam volje da pričam ništa o tom zloduhu Srbije, osim možda upozorenja mladim ljudima koji na društvenim mrežama i preko tabloidnih medija, mene zbog stava o Zvezdi i Kapetanu Draganu, proglašavaju izdajnikom, stranim plaćenikom i nazivaju kojekakvim pogrdnim imenima.

Oni moraju znati da je u njihovim godinama izginulo mnogo mladića učesnika u pljačkaškim ratovima razbijanja Jugoslavije devedesetih godina.

Njihovi komandanti su osuđeni kao ratni zločinci i robijaju po evropskim kazamatima. Neki od tih vojnih ratnih zločinaca su u zatvor otišli u vreme kada ti mladi ljudi nisu bili ni rođeni i danas su na slobodi.

Za razliku od vojnih zločinaca civilni borci za teritorije i navodnu odbranu srpstva i danas su na vlasti kao lažni nacionalisti i ratni profiteri. Evo ih organizuju izbore, rehabilituju te iste zločince a pripremaju nove mladiće za „topovsko meso“ u nekom budućem ratu.

Jer nacionalizam pogotovu lažni, po svojoj prirodi uvek vodi u sukobe koji završavaju ratovima.

U tim kao i u svim ratovima gine vojska a profitiraju psi rata razni Šešelji, Vučići, Nikolići, Dačići, Vučelići, Vulini i sličnih.

Svi oni bili su ili saradnici ili omiljeni opozicionari zločinca Slobodana Miloševića u devedesetim godinama prošlog veka.

I mora se shvatiti.

Posle ovih izbora oni neće stati, nego će nastaviti da istim metodama, dakle lažnim nacionalizmom i navodnim patriotizmom, uz pomoć vanrednog stanja i policijskih časova, uništavaju Srbiju i sve nas.

Ukinuli su državu, zemlju pretvorili u veliki sabirni logor kojim upravljaju po svom ćefu, a uskoro će Beograd postati centralni zatvor Evrope iz kojeg će moći da izađe samo onaj kome oni dozvole.

Mladost Srbije dakle mora da odluči. Ili će i dalje verovati lažovu, profiteru i političkom kriminalcu i bolesniku Vučiću, koji već skoro 30 godina u politici iz čistog vlastoljublja i koristoljublja uništava Srbiju ili će shvatiti da su na drugoj strani građani Srbije koji žive isključivo od svog rada u bedi i siromaštvu.

Njihov jedini interes je da Srbija bude majka i našoj a ne samo Vučićevoj deci.