Politički nepodobna na RTS-u čak i na temu – poljupca

Poziv za emisiju Studio znanja sa spomenutom temom RTS je uputio Biološkom fakultetu, što je logično prosleđeno meni.

Iako sam već godinama upoznata sa činjenicom da se nalazim na tzv. crnoj listi javnog medijskog servisa, uključujući i naučnu redakciju, želela sam da nanovo ispitam stanje stvari.

Iznenađenja nije bilo.

Građani Srbije potpuno su naviknuti na program RTS-a koji je u političkom kontekstu potpuno zarobljen i zadužen isključivo za propagiranje stranke na vlasti i, naravno, predsednika Aleksandra Vučića.

Drugim rečima, sito kroz koje se propuštaju informativni sadržaji toliko je gusto da opozicije ili nema u programu ili je, na manje ili više suptilan način, oklevetana, oblaćena i osakaćena.

Ispod radara, međutim, prolazi činjenica da i u drugim redakcijama, pored informativne, postoji spisak nepoželjnih sagovornika.

Ta pošast odavno je zahvatila i naučnu redakciju, kao da bilo gde u svetu postoji opoziciona nauka.

Kao profesorka univerziteta, do pre sedam ili osam godina bila sam česta gošća u emisijama o raznim naučnim pitanjima i otkrićima, pre svega iz oblasti postanka života i biološke evolucije živog sveta, a posebno čoveka.

Ipak, stvar se veoma brzo promenila nakon što sam u javnosti postala prepoznata kao politička aktivistkinja, a u poslednje dve godine i kao političarka.

Oduvek sam smatrala da u dužnost akademske zajednice, a posebno profesora, spada i to da svoj dug društvu vraća kroz aktivno učestvovanje u svim društvenim i političkim dešavanjima, tj. da svojim promišljanjem i autoritetom pomognu u promociji nauke i edukaciji šire zajednice, ali i širenju političke kulture i uključivanju u politička događanja.

Nemam nameru da se žalim zbog zabrane mog prisustva na javnom servisu. Na takvo stanje stvari potpuno sam se navikla, a i nisu jedina televizija gde je moje ime svrstano na „crnu listu“, pa čak i izvan prorežimskih medija.

Ovde se radi o sasvim drugom aspektu celog problema. Trenutno se vodi borba za političku pluralnost na javnom servisu, što jeste jedan od zahteva organizacija ODIHR, CRTA, BIRODI i opozicionih stranaka.

Koliko je vlast spremna na bilo kakvo popuštanje u medijskoj sferi, možda nam može dati odgovor i ovaj maleni i beznačajni primer.

Cenzura i autocenzura dosežu do najvećih dubina poimanja politike Srpske napredne stranke.

Ne postoji tema koja za naprednjački režim nije politička, niti se u vidokrugu nalazi i najmanji razlog za popuštanje jasne podele koju su kreirali u društvu – podele na nas i njih.

Raspolućenost je negovana čitavu deceniju, tako da niko nije ostao neobeležen, bio toga svestan ili ne.

Razdor je potpun i teško je zamisliti da će Vučić i njegova klika biti spremni na popuštanje kontrole, makar i u simboličnom smislu.

I dok traje postepeno i presporo buđenje univerziteta, a inicirano upadom klerofašističkih bandi na Filozofski fakultet u Novom Sadu, neće na javnom servisu biti ni smislenih političnih debata niti promovisanja prave naučne pismenosti.

I dalje se nadam da će moje kolege konačno shvatiti da je „đavo došao i po njih“.

Negovanje primitivizma i neznanja je ključno obeležje Vučićeve vlasti koje neće samo od sebe nestati. Medije su pojeli; na meniju je ostao ranjeni univerzitet za kog borba tek mora da počne.

Nemam nameru da se predam zatupljenim primitivcima, a verujem da među građanima Srbije postoji mnogo takvih.

Poljupce i politiku povezuje, sasvim slučajno, moja malenkost, ali sam sigurna da se mnogi naši sunarodnici mogu sasvim jasno pronaći u procepu između dobra i zla. Bunt je neophodan.

Buntovnici nisu budale.

Autorka je profesorka Biološkog i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kopredsednica stranke Zajedno

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.