Političko podzemlje i naši životi

Glavno načelo te deklaracije glasi: „Pravo i dužnost svakog naroda je da izmeni ili zbaci tiransku vlast koja ga tlači.“

Ta deklaracija kao i Francuska buržoaska revolucija 1789, kojom je ukinut feudalizam, označile su prelazak čovečanstva iz pretpolitičkog u političko doba.

Carevi, kraljevi, sultani i drugi protagonisti do tada dominantne i vladajuće teorije „krvi i tla“ nisu naravno mogli da prihvate načelo bratstva, jednakosti i slobode, odnosno prelazak suverenosti iz njihovih u ruke građana.

Zato su čitav 19. i pola 20. veka protekli u permanentnim ratnim sukobima sve do Drugog svetskog rata.

Od tada do danas svuda u civilizovanom svetu uspostavljen je princip po kome su vlast i vlada u državi servis građana, koji služi da ljudima pomaže i olakša život.

U Srbiji međutim davno napuštena teorija „krvi i tla“ važi i danas.

Pomoću te teorije kao i pomoću bezumnog glorifikovanja prošlosti, sve vlasti računajući i one u bivšim Jugoslavijama, uspostavljaju vladavinu nad ljudima i beskrupulozno tlače građane iako je i u svim njihovim ustavima napisano da suverenost pripada narodu. Štaviše i u 21. veku Srbija postaje unikat po tome što je vlast vraća u pretpolitičko doba.

Zloupotrebom demokratskih pravila i koristeći sebi imanentno nasilje, vlast preuzimaju primitivni, beskrupulozni, nemoralni ljudi i sele je u podzemlje.

U tom svetu bez svesti i savesti, daleko od očiju javnosti, igraju se igre bez granica u kriminalu, lopovluku i nasilju svake vrste, ali što je najtragičnije, donose se i odluke o sudbini građana i države.

A njihovi gorki i otrovni plodovi, zaliveni krvlju nedužnih ljudi i danas su na trpezi srpskog društva. Na čelu tih bezumnika je čovek koji u sebi nosi neki tragičan defekt, koji ga čini istovremeno i komičnim i monstruoznim.

On je u stalnom sukobu sa svima koji ne podržavaju njegov vanserijski talenat za društveno-političku destrukciju. Slepo ga slušaju samo sledbenici, što bi narod rekao „od zla oca i od gore majke“.

Taj polusvet, kao i svi članovi podzemlja na planeti, ne razmišlja o sutrašnjici.

Oni samo znaju da troše, jer troše tuđe.

Nikada ništa nisu sticali svojim radom, nikada se od rada nisu oznojili. Sve je kod tih kriminalaca poza, ceremonija i ritual, iza kojih se krije beskrajno neznanje i licemerstvo.

Javno govore i proklamuju ono što ljudi vole da čuju a rade sve suprotno od toga što pričaju. Jednom rečju lažu. Zato je njihova vlast pogubna za svakog pojedinca, za svaku zajednicu i čitavo društvo.

Na duže staze pogubna je i za njih, ali oni to ne shvataju jer za njih je glupost vrlina. Srbijom dakle vlada političko podzemlje koje ne poništava samo naša ustavna prava, materijalnu i fizičku bezbednost, mir naših porodica.

To podzemlje ugrožava i same živote svih nas.

To više nema nikakve veze sa politikom, sa strankama, sa medijskim slobodama. To postaje pitanje prava na život. Jer u njihovom nakaradnom, primitivnom i prostačkom i kriminalnom svetu podzemne vlasti, nema mesta za građane.

Zato vas još jednom podsećam na reči Tomasa Džefersona: „Pravo i dužnost svakog naroda je da izmeni ili zbaci tiransku vlast koja ga tlači.“

A s obzirom da je to vlast podzemlja i ne može se smeniti na izborima, moramo je zbaciti.

I ne samo to.

Kad ih zbacimo sa vlasti, za njih više ne sme biti mesta među nama građanima.

Mora im se za sva vremena zabraniti mogućnost javnog delovanja i vođenja javnih poslova. U protivnom naša deca će doživeti da njihova deca, kao i oni posle silnih ratova ponovo dođu na vlast.

To bi značilo da Srbi stvarno i definitivno lete u nebo i postaju „nebeski narod“.