Političko podzemlje Srbije: Lični stav Milojka Pantića

Ta Deklaracija i Francuska buržoaska revolucija 1789. kojom je ukinut feudalizam, označile su prelazak čovečanstva iz pretpolitičkog u političko doba.

Carevi, kraljevi, sultani i drugi protagonisti do tada dominantne i vladajuće teorije „krvi i tla“, nisu naravno mogli da prihvate načelo bratstva, jednakosti i slobode, odnosno prelazak suverenosti iz njihovih u ruke građana.

Zato su čitav 19. i 20. vek protekli u permanentnim ratnim sukobima. Od Drugog svetskog rata, do danas, svuda u civilizovanom svetu uspostavljen je princip po kome su vlast i vlada u državi servis građana koji služi da ljudima pomaže i olakša život.

U Srbiji međutim davno napuštena teorija „krvi i tla“ važi i danas.

Pomoću te teorije kao i pomoću bezumnog glorifikovanja prošlosti, sve vlasti računajući i one u bivšim Jugoslavijama, uspostavljaju vladavinu nad ljudima i beskrupulozno tlače građane iako je i u svim njihovim ustavima napisano da suverenost pripada narodu.

Štaviše i u 21. veku Srbija postaje unikat po tome što je vlast vraća u pretpolitičko doba.

Zloupotrebom demokratskih pravila i koristeći sebi imanentno nasilje, vlast preuzimaju primitivni, beskrupulozni, nemoralni ljudi, i sele je u podzemlje.

U tom svetu bez svesti i savesti, daleko od očiju javnosti, igraju se igre bez granica u kriminalu, lopovluku i nasilju svake vrste, ali što je najtragičnije, donose se i odluke o sudbini građana i države.

A njihovi gorki i otrovni plodovi, zaliveni krvlju nedužnih ljudi i danas su na trpezi srpskog društva. Streljanje đaka u školi „Ribnikar“ u Beogradu najnoviji je primer.

Na čelu tih bezumnika je čovek koji u sebi nosi neki tragičan defekt, koji ga čini istovremeno i komičnim i monstruoznim.

On je u stalnom sukobu sa svima koji ne podržavaju njegov vanserijski talenat za društveno-političku destrukciju. Slepo ga slušaju samo sledbenici, što bi narod rekao „od zla oca i od gore majke“.

Taj polusvet, kao i svi članovi podzemlja na planeti, ne razmišlja o sutrašnjici. Oni samo znaju da troše, jer troše tuđe. Nikada ništa nisu sticali svojim radom, nikada se od rada nisu oznojili. Sve je kod tih podzemljaša poza, ceremonija i ritual, iza kojih se krije beskrajno neznanje i licemerstvo.

Javno govore i proklamuju ono što ljudi vole da čuju, a rade sve suprotno od toga što pričaju. Jednom rečju lažu.

To je pogubno za svakog pojedinca, za svaku zajednicu i čitavo društvo. Na duže staze pogubno je i za njih, ali oni to ne shvataju, jer za njih je glupost vrlina.

Srbijom, dakle, vlada političko podzemlje koje ne poništava samo naša ustavna prava, materijalnu i fizičku bezbednost, mir naših porodica. To podzemlje ugrožava i same živote svih nas. To više nema nikakve veze sa politikom, sa strankama, sa medijskim slobodama. To postaje pitanje prava na život.

Jer u njihovom nakaradnom, primitivnom i prostačkom i kriminalnom svetu podzemne vlasti, nema mesta za građane.

Sve što radi najbolji učenik ratnog zločinca Hulje Šešelja, jeste nastavak smrtonosne nacionalističke ideologije koja nas je dovela do ratova, zločina i genocida. I naravno besomučne pljačke javnih, privrednih i prirodnih resursa.

Pod njegovom vlašću u Srbiji su gotovo nestali ljudi koji stvarnost ne mere novcem.

Neko je duhovito napisao da u njihovoj vlastodržakoj stvarnosti postoje samo dve reči. Prva počinje slovom K a druga slovom P. Nisu to reči na koje ste pomislili.

Život u Srbiji je podređen Kapitalu i Profitu. Društveni život, kultura, obrazovanje i nauka su bezmalo uništeni i svode se na estradu, spektakle razne vrste i kičerski provincijalizam.

Poslednji je trenutak da se mi u Srbiji obračunamo sa izdajničkim političkim podzemljašima. Jer usvajanjem „Pakta za budućnost“ koji je, ne pitajući nikoga, potpisao i naš tzv. predsednik, Generalna skupština UN je ozvaničila početak stvaranja Novog svetskog poretka.

Svet ulazi u postpolitičko doba, jer se sprema ukidanje demokratije, ljudskih prava i sloboda, kao i suverenitet nacionalnim državama.

O svemu će odlučivati jedna svetska vlada, koju će činiti finansijski najmoćniji ljudi na planeti.

Zato reči Tomasa Džefersona da je pravo i dužnost svakog naroda da izmeni ili zbaci tiransku vlast koja ga tlači, treba realizovati takoreći pod hitno, dok ne bude kasno.

S obzirom da je to vlast podzemlja i ne može se smeniti na izborima, moramo je zbaciti.

I ne samo to. Kad ih oteramo sa vlasti, za njih više ne sme biti mesta među nama građanima.

Mora im se za sva vremena zabraniti mogućnost javnog delovanja i vođenja javnih poslova.

U protivnom naša deca će doživeti da njihova deca, poput njih, posle silnih ratova, ponovo dođu na vlast.

To bi značilo da Srbi stvarno i definitivno lete u nebo i postaju „nebeski narod“.

Autor je urednik Sportsko-političke galaksije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.