S vremena na vreme nas mediji čašćavaju video-snimcima starijih žena, popularno zvanih „babe“, kako izjavljuju ljubav, jaču od smrti, svom voljenom predsedniku.
Vole ga, u najmanju ruku, kao svog sina ili unuka, poneke i više od toga, jer ko zna kakvi su im sinovi ili unuci i kakvu vajdu one imaju od njih.
Ne zato što su im sinovi ili unuci rđe ili slabići, nego zato što ne mogu da pariraju onome koji je silniji i veći od života.
A u komentarima koji se nižu ispod tih otužnih video-priloga na internetu, neki požuruju tu i tu babu, koja bi dala život za Vučića, da „crkne što pre“.
Pa se onda pređe od nekoliko njojzi sličnih na sav bapski soj.
Onda se ta babuška uklopi u onu veću sa penzionerima, alias matorcima, sa sve dedama uz babe, kojima treba zabraniti da glasaju, jerbo su, parafraziram, potkupljivi za brašno, ulje, vitamine, deterdžent, izlete; ili su glupi, senilni, starački zadrti i sebični, kradu budućnost svojim potomcima; ili su neizlečivo kontaminirani još u detinjstvu kao Titovi pioniri, slepim obožavanjem najvećih očeva, sinova i svetih duhova nacije.
Pa pročitah tako jednog komentatora koji izražava svoju nestrpljivu nadu u skoru biološku neminovnost koja će nas osloboditi te defektne i štetočinske generacije.
Takvi snimci su i napravljeni i odaslati na izvolte svima da bi izazvali onu prvu, neposrednu reakciju koja ide od podsmeha, preko tuge i ogorčenosti do besa i prezira. Priznajem, i ja se strašno iznerviram.
Mi, ljudi, imamo dobro očuvan evolucijski stari deo mozga koji nagonski i munjevito reaguje primitivnim emocijama.
To je naš „majmunski um“, koji se „pali“ na ono što konkretno opažamo čulima i refleksno donosi zaključke povezujući opažene elemente.
Postupak zaključivanja je sledeći: vidiš babu, čuješ je kako lupeta, pa zaključuješ da su starost, ženski pol i lupetanje uzročno-posledično povezani.
No priroda ili Bog, ko kako želi, obdario nas je i novim mozgom (neokorteks), koji je sedište svesti, jezika, dakle pojmova, dakle apstraktnog mišljenja i imaginacije.
Svest imaju i životinje, ali ne i mišljenje koje nadilazi čulne opažaje, koje seže izvan onog ovde i sada, iza onog pojavnog što se pokazuje čulima i gradi kompleksne saznajne sisteme.
I služi nam da se odmaknemo od primarnih reakcija, da vidimo širu sliku, da razumemo kontekst.
Koji je to kontekst?
Kao prvo, to jesu generacije Titovih pionira.
I?
Jesu li krivi što su im od vrtića i prvih razreda osnovne škole pa nadalje svi autoriteti pojedinačno i kolektivno svakodnevno burgijali mozak Titom?
Dok ih je on, svakog ponaosob, blago-strogo, ozbiljno-osmehnuto gledao sa zida svake učionice, kancelarije ili fabričke hale.
Lep čovek beše, što jest jest.
Školska takmičenja u poznavanju životopisa malog Jože, priredbe sa recitovanjem i pevanjem posvećene njegovom liku i delu, razmahani dočeci sa mnogih putovanja, štafete i sletovi, doživotni i posthumni predsednik, jer i posle Tita Tito.
I pravo odatle u čvrst, a zaštitnički Slobin zagrljaj. U Slobino vreme je počelo da se govori o njegovim bezubim obožavateljima, staračkom fan klubu.
Slobine babe i dede nisu više među nama, ali evo nam novih ostarelih Titovih pionira i Slobinih omladinaca.
E sad, kad i njima biologija presudi, šta će biti sa ovom generacijom mladih SNS jurišnika – akademaca i poslanika?
U kakve babe i dede će se oni premetnuti?
A neće moći da se izgovaraju siromaštvom, ratovima, sankcijama, nedostatkom pristupa različitim informacijama i prilika za obrazovanje.
Jer vidite, ponašanje onih baba koje gledamo i slušamo na video-snimcima ne određuje njihova starost, nego njihova ekonomska, društvena, kulturna i obrazovna zapuštenost.
Plus patrijarhalna sredina u kojoj su odrastale, koja im je utuvila u glavu, dušu i telo da su slabe i nepotpune bez muškarca.
Služile su svoje očeve, braću i sinove.
U tome je bio njihov raison d’être i njihov ponos.
Zato sad nude sebe kao žrtvu Njemu.
Ni nemušte iskaze deda koje novinari nahvataju za kratke intervjue na ulici ne određuje njihova starosna dob, već višedecenijsko propagandno programiranje i obrazovna zanemarenost.
Koju nemilice eksploatišu i produbljuju dobro nam znani izvesni TV kanali sa nacionalnom frekvencijom.
To su, pre svega, siromašni, izmučeni, skrajnuti, neprosvećeni ljudi.
A izvinite, ko je odgovoran za to?
Oni sami?
Zato što nisu izabrali kulturne, prosvećene roditelje i mesto svog rođenja?
Čemu onda služi država, šta je misija politike?
Ekonomske, prosvetne, kulturne, medijske, zdravstvene i svake druge?
Nije starost uzrok političke zatucanosti, jer bi onda svi mladi bili politički pismeni, kritični prema vlastima, progresivni i emancipovani, a svi stari konzervativni, dogmatični, by default ljubitelji vlasti.
A znamo da nije tako, da ne nabrajam imena nekih poznatih nam (a ima ih i javnosti nepoznatih) baba i deda mlađih po borbenosti, slobodarskom duhu i hrabrosti od mnogih unuka.
Nego, umesto da majmunski ostrašćeno napadamo simptome, iskorenimo uzroke: dugotrajne i recidivne naopake sisteme vladanja koji zatupljuju i kvare ljude svih generacija.
Autorka je filozofkinja i psihoterapeutkinja
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
