Politika je ženskog roda 1

Povremene objave na stranici Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ koje se tiču (ne)zastupljenosti žena u političkoj sferi, često su propraćene komentarima koji smatraju da je neravnopravnost polova izmišljena kategorija…

… da je reč o odstupanju od problematike („bolje vam je da se držite Savamale“), da je na našoj političkoj sceni već dovoljno žena ili, vođeni logikom „najbolji ljudi na najboljim pozicijama“, da su rodne kvote diskriminatorne. Stoga, kao alternativu ovoj brzopletoj, uobičajenoj i krajnje patrijarhalnoj argumentaciji, želimo da ponudimo nekoliko kratkih zabeleški o značaju feminizacije politike.

Feminizacija politike ide mnogo dalje od ideja ravnomerne zastupljenosti u institucijama i učešću žena u odlučivanju, ona se ne završava uvođenjem rodnih kvota – što je svakako neophodni početak, jer su naši politički prostori svetlosnim miljama udaljeni čak i od ove normativne ravnopravnosti. Dovoljno je samo da pogledamo predsedničku trku.

Samo ako ravnopravno učestvujemo u političkim debatama i donošenju odluka, uspećemo da niz neravnopravnosti i nedostataka koji nas pogađaju postavimo u centar političkog delovanja i izborimo se za javne politike i vrednosti koje korenito propituju i dekonstruišu stereotipne rodne uloge i razbijaju patrijarhalne odnose. Tu spadaju ulaganje u javne usluge staranja; promovisanje podele kućnih poslova i nege dece i starijih; borba protiv rodno zasnovanog nasilja; reforma penzionog sistema koja uzima u obzir razlike u zaradama žena i muškaraca.
Feminizacija politike ide šire od pitanja rodne ravnopravnosti i zasnovana je na vrednostima koje se odnose na svakodnevni život u zajednici, odnose među ljudima i zajednička dobra. Ona podrazumeva duboku transformaciju načina na koji se bavimo politikom – transformisanje političke sfere zasnovane na konkurenciji, agresivnosti i podeljenosti, kojoj su svi, a posebno žene do sada bile u obavezi da se prilagođavaju, u mesto za saradnju, empatiju i solidarnost. To je pristup u kome ne postoje „mi“ i „oni/e“ , već poziva na dijalog i međusobno razumevanje uprkos našim različitostima. Politika podeljenosti nas je naučila da se plašimo naših rodnih, kulturnih, etničkih različitosti i da ne verujemo jedni drugima, dok zapravo u njima leži potencijal koji može obogatiti naše viđenje sveta i našu borbu. Feminizacija politike omogućuje nam da prevaziđemo podeljenosti koje nas drže u nekonstruktivnim razmiricama i okrenemo se borbi protiv siromaštva i onih koji ga proizvode, kao i borbi za dostojanstven život svih nas. U ovoj borbi, suština nije sukob sa neprijateljem, već pomirenje i saradnja u postizanju zajedničkih ciljeva.

Ovakav pristup se ne dostiže na izborima, u kojima uvek jedan pobednik dobija svu moć i donosi odluke zasnovane na interesima nekolicine. On se gradi svakodnevnim delovanjem, razgovorom sa komšijom koji je glasao drugačije od nas, zasniva se na dogovoru i to baš tu u našem dvorištu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari