Politika tri šibice i jedne kuglice

Posle najnovije odluke Upravnog suda da odbije žalbu Koalicije Albanaca Doline i da se izbori za Narodnu Skupštinu ponove u Velikom Trnovcu 27. maja, jasno je da se voljom naprednog mafijaškog režima, svesno produžava postizborni haos u Srbiji.

Očigledno je da kmekavac sa Andrićevog venca i najveća politička kukavica u istoriji Srbije ne sme da se suoči sa opozicijom u Skupštini.

Zato će zakletvu 31. maja položiti pred starim sazivom nelegalne Skupštine iz 2020. godine.

Lakše je ruku položiti na Miroslavljevo jevanđelje, baš na onu stranu gde se opisuje kako je Juda prodao Hrista za 30 srebrnjaka, u društvu Langure, Kebare i Srbe Ledenice, nego dok te iz skupštinskih klupa posmatraju oni koji te pitaju ko je ubio Olivera Ivanovića.

Kako bi tek na poslednjoj ceremoniji izgledalo pominjanje Stanike Gligorijević, Omera Mehića, kidnapovanog čuvara iz Savamale Slobodana Tanaskovića i drugih žrtava režima Aleksandra Vučića, pre nego li vlastodržac sledeći put ta imena čuje u sudnici Specijalnog suda za organizovani kriminal.

Zamislite tek taj nastup besa kad bi se čulo nešto o Jovanjici, Krušiku, vikendici strave u Ritopeku, i sabranim nedelima Belivukovog, Škaljarskog, Kavačkog, i drugih podružnica AVačkog klana. Kako bi se kmekavac tek tresao da zagrmi i da se sa otvorenih nebesa začuje sveti knez Lazar koji pita za Kosovo polje ravno, kad to već ne sme da pita desna patriotska opcija proizvedena u ulici Kraljice Ane na Banjici.

Nema nikakve sumnje da je Aleksandar Vučić, stečajni upravnik svih sudova u Srbiji, naredio sudijama Upravnog suda da odsviraju produžetke izborne agonije u biznis inkubatoru napredne ekonomije, u Velikom Trnovcu, koji je poznat kao rezervni sef crnih para od bele robe, a sada je postao i bastion demokratije koja će se braniti sve dok Vučić ne položi zakletvu pred Kebarom i Langurom.

Nema veze što Srbija dva meseca posle izbora nema ni Parlament, ni Vladu, ni Predsednika, bitno je da ima faraona koji se pita za sve, kome institucije nisu ni potrebne, jer da imamo Vladu i Skupštinu, možda bi se Srbiji postavila nezgodna pitanja uvođenja sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

Ta pitanja se sve glasnije postavljaju i ovako i onako, imali Skupštinu i Vladu ili ne, ali je kmekavcu sa Andrićevog venca lakše da kaže eto rešili bismo mi to ali još uvek nemamo Parlament.

Pa dok ga ne izaberemo do Nove godine, možda se kriza reši i sama od sebe. Samo do tada će packe prerasti u žestoko šibanje po lopovskim prstima i skupo izvlačenje ušiju koje će platiti građani Srbije.

Jer politika tri šibice i jedne kuglice može da prođe u balkanskoj cirkuskoj šatri, ali ne i u civilizovanom svetu koji je tu igru prevazišao još pre dva veka.

Ulaznice za taj cirkus smo podavno kupili od onih kod kojih su ovi što danas vrte šibice, bili priučeni šegrti koji su eventualno mogli da tapkaju karte.

Sad tapkaroši iz devedesetih iz mračnih fioka vade i prodaju zaostale izgužvane karte za istu onu ofucanu predstavu koju smo prošlog puta jedva preživeli.

Dok glavni iluzionista hoda po sve tanjoj žici, držeći se rukama za ružičastu maglu, publika se primorava da na silu aplaudira njegovom akrobatskom umeću, a žongleri umesto lopti i kegli za svoju tačku koriste narodni novac koji nemilice bacaju u vazduh a onda on volšebno završava u njihovim džepovima.

Da stvar bude gora, u siromašnom cirkusu za tačke sa životinjama umesto lavova i tigrova se koriste izgladnele hijene. A kavez je ostao otvoren i hijene su poodavno zašle među publiku koja ubrzano nestaje u čeljustima nezasitih zveri.

Hvala Grčiću i drugim kadrovima napredne organizacije pa će u našem cirkusu uskoro nestati struje, a škripi i sa gasom, zejtinom, kažu ni za kokice i semenke neće biti u šatri a kamo li za nešto više, tipa sladoleda i limunade. Tako da je fajront blizu. A do tada će i Skupština.

Da ima ko da odsvira kraj. Makar se zvižduk čuo i iz 5.000.000 pištaljki.

Autor je predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke