Poljoprivrednici VS Država: Dan D u Kisaču

Uz svakodnevna izvinjenja građanima, što su, saterani u ćošak, na ovaj način primorani da skrenu pažnju nadležnih, školski su poštovali satnicu predviđenu za protest.

Na taj način, stvorili su mirne, ali dovoljno buntovne vibracije, da čitav koncept zasmeta onima, koji su ga i prouzrokovali.

Isprva, kako to poslednje decenije u našoj zemlji biva, nadležni su za funkcionalan metod saniranja štete videli ad hominem napad, karakterišući elan poljoprivrednika kao proizvod politizacije.

S obzirom na to da jedina taktika koju poznaju – indigovanje svojih motiva na druge – nije upalila, „politizovane“ poljoprivrednike Vlada Srbije, bez opisne konotacije, pozvala je na razgovore.

Razgovore je zakazala „kod kuće“, odbijajući domaćine da premijerku i ministarku ugoste u Kisaču. Ipak, sledeći čuvenu „pametniji popušta“, poljoprivrednici su parkirali svoje traktore, i uputili se, o svom trošku – za Beograd.

U goste su poneli paket zahteva, među kojima i tri osnovna – uređenje robne berze, subvencije po hektaru od 35.000 dinara i dizel bez akcize.

„Poklonu se u zube ne gleda“, kažu ljudi, ali ovaj su premijerka i ministarka, ipak morale da preinače. Tako su predložile uvođenje terminske prodaje proizvoda, miks subvencija i olakšica za iznos po hektaru, dok se dizel bez akcize ispostavio kao nemoguća misija.

Naime, za zahtev koji se odnosi na gorivo, vlada je rešila da ponudi 50 dinara refakcije na svakoj pumpi, a na NIS-u, isto toliko, ali na grivo koje bi već plaćali manje, odnosno 179, te uz povrat – 129 dinara.

Iako bi se načelno moglo reći da je ovo fer ponuda, s obzirom na to da se budžet puni iz akciza, seljak, na desetine kilometara udaljen od NIS-ove pumpe, opravdano bi smeo pitati – a gde je tu pravda?

Sa druge strane, poljoprivrednici nisu jednini koji su na ovaj „sudar“ došli sa očekivanjima. Uz ponude, premijerka Brnabić imala je i jedan „mali“ zahtev, čije bi ispunjenje označilo zahvalnost za ustupke vlade. Taj zahtev glasio je – sklonite se sa ulice.

Bez natezanja, poljoprivrednici su odlučili da prekinu sa blokadama, ali do nedelje, to jest do konkretnih dogovora, koji bi trebalo da se izrode na „njihovom terenu“. Do tada, oprezno će dežurati kraj puteva, kao podsetnik Vladi Srbije da im ništa ne veruju na reč.

U paralelnom univerzumu, premijerka i ministarka do nedelje će mirno spavati, znajući da je na semaforu zeleno, i da je saobraćaj prohodan.

I dok svaka od strana sanja o konačnoj pobedi u Kisaču, dva pitanja ostaju nerazjašnjena. Prvo – da li je Srbiji stalo do poljoprivrede? Drugo – da li se sve rešava na ovaj način?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.