Poltroni, uvlakači, takojevići i laskavci: Ko trpi a ko radi za autokratsku vlast?

Još uvek je nepoznato koja vrsta pregleda, testa ili uređaja je potrebna da se pronađe uzrok naše kolektivne anozognozije, jer sa nama zaista nešto nije u redu. Još gore – mi ne samo da ne primećujemo evidentne društvene devijacije kojima smo svakodnevno okruženi, već iste podražujemo i glorifikujemo.

Srbiju možemo podeliti po raznim deobnim kriterijumima, ali na kraju svih krajeva u njoj postoje dve vrste ljudi – oni koji menjaju (ili pokušavaju da promene) i oni koji čuvaju (ili pokušavaju da očuvaju) postojeće stanje.

Svaki nedemokratski sistem počiva na ljudima koji ga održavaju, brane i ne primećuju da sistem čiji su deo postali istovremeno izopštava, diskriminiše i diskredituje pojedince koji pružaju otpor i žele promenu.

Trenutno smo u fazi emancipacije i organizacije nosioca promena. Još uvek nije zrelo da se promene konačno dese, ali je sazrela svest da su one neizbežne i nezaustavljive.

U takvoj situaciji upravljači sistema primenjuju sledeću vrstu manevra – iluziju promena kroz učestale izborne procese uz kadrovske umesto sistemskih promena. Na manipulativnu rekonstrukciju režima, opozicija mora da odgovori zahtevom za dekonstrukciju.

Zapamtimo – opozicija u nedemokratskom režimu ne služi za popravke ili ulepšavanje sistema, već za konstruktivnu destrukciju.

Međutim, koliko god taj rušilački poriv bio moralno i istorijski opravdan, veoma je bitno shvatiti da vrlo često revolucionarnu oluju prežive noseći stubovi autokratije. Kao što je udar meteora označio kraj jedne ere i početak nove, posle udara izumrli su dinosaurusi, ali su preživeli glodari. Tako je često i sa revolucijama, paraziti obično prežive. Poltroni, uvlakači, beskičmenjaci, takojevići, laskavci…

Prilagode se svim atmosferskim uslovima, istrpe svaku nepogodu, izvuku se iz svakog „majstorskog rešeta“, pritaje se nakratko i nastave tamo gde su stali, hraneći se sujetom i slabostima novog gazde, koristeći novu priliku za dopunu creva, kad su već srce i glava prazni.

Ta pojava je potpuno prirodna u neprirodnim uslovima, to je evolucioni instinkt za preživljavanje. Sama reč kaže – preživljavanje, ne život. Takvo ponašanje se javlja kada nestanu elementarni uslovi za život, kada je sam život ili život dostojan čoveka ugrožen ili onemogućen, tada nastupa preživljavanje – stanje u kojem pojedinac menja svoje ponašanje, svoj odnos prema zajednici i bližnjima, menja svoju fizionomiju, emotivni i mentalni sklop.

Instinkti ili refleksi su inače neurološke prečice koje nam služe za brzo delovanje, za izbegavanje opasnosti, nema vremena za suvišno razmišljanje, za obradu informacija. Takav pojedinac, uplašen i iracionalan, potreban je autokrati da bi njime mogao lakše i efikasnije da upravlja. Zato u autokratiji za običnog čoveka nema života, postoji samo preživljavanje.

Ali, postavlja se logično pitanje – zašto nema otpora takvoj vrsti presije?

Individua ne misli, ona samo razvija misao koju su drugi pre nje smislili, jer zatiče prethodno oblikovane modele mišljenja. Ti modeli služe kao efikasni anestetik i anksiolitik, služe da se narod obezboli i umiri kako bi bolje podneo ponekad neprihvatljive uslove života. Bez njih, trpljenje i poslušnost masa bi bilo kratkotrajnog karaktera, posle čega bi se razvio otpor, pobuna i promena.

Da bi se sprečila ova lančana reakcija autokratska vlast angažuje i forsira dobro obučene manipulatore kojima poklanja javni prostor, fabrikuje društveni ugled i otvara TV katedru. To su udarne grupe za tumačenje sveta i stvarnosti, oni po zadatom obrascu oblikuju sliku sveta i nameću je hipnotisanoj publici. Dozvoljeno im je da monopolišu pravo na propoved, a scenografija im je unapred pripremljena na nacionalnim frekvencijama kako bi njihov „intelektualni pečat“ na datim društvenim i političkim temama ima instuticionalnu vrednost.

Svi oni imaju zajedničkog selektora, autoritet koji nikad ne dovode u pitanje, silu koja ih spaja i obavezuje. Formalno su na čelu raznih fantomskih instituta, centara, foruma i drugih NVO artefakata da bi urednici imali šta da stave ispod tih imena sa opskurnim biografijama. Vidljivo je njihovo nepristojno nametanje iskrivljene slike važnih događaja iz prošlosti kako bi se promenila istorijska svest naroda i poremetila postojeća hijerarhija moralnih vrednosti.

Oni su kasta koja stvara biološko-emotivnu vezu sa gospodarem. Oni svojim fabrikovanim uticajem utiču na svest pojedinca da prihvati preživljavanje umesto života.

Da bi promene koje očekujemo i priželjkujemo bile korenite, suštinske i sistemske (pridev izaberite po želji), neophodno je da pojedinac iskorači iz oblika bubašvabe koja je sposobna da preživi nuklearni armagedon. Pored tog evolucionog skoka, radi mentalne higijene potrebno je neutralisati prodavce magle, profesionalne tapšače i karijerne poltrone koji glume nacionalnu elitu, a zapravo su nacionalna sramota. Svi ti analitičari loše prakse, medijski alhemičari i vođini trbuhozborci ne ispunjavaju nijedan kriterijum da sebe nazovu intelektualnom elitom kako voditeljska žandarmerija pokušava da ih predstavi. To je hor manipulatora koji lako nauči pesmicu po izboru gazde, a još lakše promeni i tonalitet i dirigenta, ako to okolnosti nametnu.

Vreme je za čišćenje i pročišćenje. To je i fizički i mentalno zahtevno, ali svaka revolucija traži kako ličnu, tako i kolektivnu žrtvu. Samo tako možemo ne izaći iz začaranog kruga, jer decenijama iz jednog ulazimo u drugi. Nije stvar u krugu, već u našoj sklonosti da budemo začarani, očarani, razočarani, pa opet začarani. Vreme je za skidanje čari, vreme je za povratak u realnost, vreme je za normalnost i sazrevanje!

Autor je lekar i TV autor

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.