Poniženje Srbije i premijera

Ko zna, možda predsednik misli da „deca“ iz pedagoških razloga ne treba da „preskaču“ priznanja, pa pošto je Dačić već dobio onog „Belog anđela“ od Filareta (da je mene pitao ne bi ga uzeo), sada je na redu da ga on odlikuje, pa ako se i dalje bude dobro vladao, „predsednik će mu dati i Nobela“ – kaže mlad je, ima vremena. Pa sada, koliko znam, o dodeli Nobelove nagrade odlučuje odgovarajući komitet, i opet koliko znam, ovo bi bio jedini slučaj u istoriji da država ne podrži svog premijera kao kandidata. U tom slučaju to izuzetno mnogo i ružno govori o toj državi.

Argumenti koje predsednik iznosi glede glasina da je Dačić kandidat, em su preuranjeni za očitovanje na tom nivou, em su totalno nesuvisli i nerazumni svima osim, možda, nekom od njegovih savetnika, koji bi rađe nominovali potpisnika Trojnog pakta – da je živ. Kaže predsednik, ako uopšte on to kaže, kako je pitao Dačića da li je spreman da pregovara sa Tačijem, kada je trebalo da mu dodeli mandat. „Rekao sam mu: nećeš imati otpora u Srbiji. Tvoja dužnost je da pregovaraš sa onim koga su Albanci izabrali, a znaš kakva optužba visi nad njim. Odgovorio je da prihvata, ali je tražio da iza njega stanemo Vučić i ja. Rekao sam mu da ima našu punu podršku. Ali, ovo u vezi sa Nobelom je nešto drugo.“

Pa kako to, da on može da priznaje nekoga kao Dačićevog partnera u pregovorima, kako to da bude zadovoljan rezultatima koje je Dačić postigao stojeći pored tog istog Tačija i kako sada da, ako se svim pregovaračima treba dati zajedničko priznanje za uspešne pregovore, onda da mi kažemo da naš Dačić to ne zaslužuje. Čudi me da neko ne shvata da upravo osporavajući da Dačić stane pored baronice Ešton i Tačija, kada im se eventualno dodeli zajedničko priznanje, Srbija time ponižava sebe i svog premijera, smatrajući ga manje značajnim od onih sa kojima je pregovarao. Da li time Srbija hoće da kaže da sve što je postignuto u dosadašnjim pregovorima ne smatra bitnim i da ih se neće držati?

A tek nikome nije jasno ko se u ovoj državi s kim slaže, ko s kim razgovara ili ga ogovara, jer sve deluje kao raštimovan orkestar. Ministar spoljnih poslova Mrkić rekao je da odavno nije čuo bolju vest od te da srpski i albanski kokus za Nobelovu nagradu za mir nominuju Dačića, Eštonovu i Tačija. Mrkić je ukazao i da činjenica da je nominacija stigla od kongresmena iz različitih partija, predstavlja znak priznanja kojim svi treba da se dičimo. „To je stvarno divna vest“, a „da li će to biti? Daj bože, ja bih voleo da tako i bude na kraju“, rekao je Mrkić. Još nije jasno da li je vest da je to rekao Mrkić u kabinetu predsednika primljena kao „divna vest“.

Dobro je što je narod toliko religiozan, jer nam samo Bog može pomoći. Amin!

Autor je član Foruma za međunarodne odnose