Ponosan graditelj i izbori

Kući se vratio sa ozbiljnim upozorenjima i lekarskim uputstvima – o načinu budućeg funkcionisanja, tabeli ishrane, lekovima i terapiji – kojih se ubuduće treba pridržavati a zbog čega treba drugačije raspodeliti i kućni budžet. Razmišljao je i o svom budućem radnom angažovanju. Ceo radni vek proveo je radeći na objektima niskogradnje, upravljajući, na mnogobrojnim gradilištima među kojima su i infrastrukturni objekti od velikog značaja za zajednicu, različitim građevinskim mašinama.

Pored domaćina – obojica smo se obradovali susretu – na njegovom stolu dočekao me je i jedan od partijskih reklamnih rekvizita deljen budućim glasačima pred izbore. Znamo se dovoljno i dugo i dobro da nam naša politička opredeljenja, koja su nam različita, nisu ni ranije ni sada nepoznata. Niti nam je to smetalo, niti smo te teme zaobilazili. Tako i ovoga puta.

Uvek je bio ponosan na svoje znanje i umeće. Sa koliko preciznosti i u kakvim uslovima može da odradi potreban posao – na veštine upravljanja ogromnim mašinama – na objekte koje je tokom radnog veka gradio. Radio je u firmama sa ogromnim brojem uposlenih koje su se u ovdašnjoj divljoj „tranziciji“ raspadale i propadale, te je pored mnogih gradilišta, i firme morao menjati. Nakupilo se – godina rada i svakojakih tegoba.

Jedan od prvih uslova za penziju stiče početkom sledeće godine. I po svoj prilici biće primoran da ga iskoristi. Sin mu se danas bavi istim poslom po gradilištima Srbije. Verovatno pod uticajem oca, zadivljen moćnim mašinama, nastavljajući očev, započeo je svoj graditeljski put i već promenio tri-četiri firme. Rekao mi je da mu sin dobro zarađuje ali i dosta radi, da mu „gazda“ na tekući račun isplaćuje trideset sedam-osam hiljada – ostalo na ruke.

U okviru razgovora o uslovima za penziju, povezivanju staža i dokumentima koje treba prikupiti i iz više ne postojećih firmi u kojima je radio, zebnji nepovezanog staža, razgovarali smo i o iznosu primanja na koji može računati.

Očito da više ne može birati: niti da li će dalje raditi niti kolika će mu biti primanja. Očekuje ga varijanta trajnog umanjenja primanja od 0,34% za svaki mesec pre navršenih 65 godina života. Kako do sada nije razmišljao o penzionisanju, uslovi mi u nisu bili poznati. Nisam mogao tokom razgovora o tome da ga, pogledavši na reklamni partijski rekvizit na stolu, ne upitam – i ove ćeš da glasaš? Zašto?

Zato što ti otimaju, život ti otežavaju. Kako? Pa evo kako ti vraćaju. Toliko si u ovoj zemlji radio i gradio a sada kada si se razboleo i više ne možeš raditi kažnjavaju te umanjenjem tvojih budućeg primanja, a svaki dan mantraju da niko od njih nije više gradio niti je ko od njih ponosniji na gradilišta koja „otvaraju“. Šta je sa tvojim gradilištima celog tvog radnog veka, sa tvojim radom, sa tvojim ponosom? Ti gradilišta nisi otvarao. Ti si gradio. Kažu da grade budućnost. Šta je sa tvojom budućnošću? I ne samo da od tebe otimaju, otimaju ti i od sina, od njegove budućnosti. Puštaju muljanje, utaju, nepoštovanje propisa.

Kada ti sin dođe pri kraju radnog veka da više neće moći graditi, biće socijalni slučaj, jer od minimalne uplate doprinosa dobija se i minimalna penzija. Ako li bude zdrav i uspe da sakupi svih 45 godina rada, i tada će mu oteti 50% od uplata koje nastavi plaćati nakon sakupljenih 40 godina rada. Hvale se, prave, kažu puteve, mostove, tunele, fabrike. A šta si ti pravio? Šta sada pravi tvoj sin? Ako nastave ovako, oni prave srpsku sirotinju.

Kakvu njemu grade budućnost? S njima glasaš i onoga „uglednika“ što učestvuje u režimskoj kampanji dok su ga, znaš i sam, ne tako davno hapsili zbog „pranja“ para. NJegovo društvo im ne smeta. Inače – i on ne da. Ne da ono što ne pripada njemu. Ne ne da za puteve, tunele mostove – za ono što si gradio; ne da za zdravstvo, za osiguranje kada više ne možeš da radiš – za ono što ti treba. Al oće da ga biraš.
Prijatelj se vidno uznemirio. Ustaje od stola i okolo, u polukrug, hoda levo desno. Okreće rukom, od pogleda, natpis na reklamnom predmetu.
Jesi li o tome pričao sa ovima što su ti doneli reklamni materijal, što se preporučuju da ih glasaš? Oni navijaju za sebe. Navijaju da budu vlast koja i tebi i tvom sinu uzima ono što si zaradio. Neću nikog da glasam, dosta sam radio i dosta sam glasao, sad neću. Neću nikog da glasam. Neću da idem na glasanje! Treba da glasaš i da navijaš za sebe. Da glasaš za sebe – ne za njihove parole. Za tvoju porodicu, za one što će služiti tvom dobru a ne ti služiti njihovom dobru.

Izbori su prošli, prebiraju se rezultati, cene rastu prebiraju se novčanici. Baroni rata nastavljaju svoj smrtonosni pir unoseći svakodnevnu neizvesnost i onima koji su ih birali.
Od zadnjeg viđenja čuli smo se nekoliko puta telefonom, nismo razgovarali o izborima, nisam ga pitao ni da li je išao da glasa ni za koga je glasao. O izborima i povodom njih – ništa, kao da se nisu desili. Ne izlazi vani sem kad mora. Strahuje da se ne vrati u bolnicu. Išao je na kontrolu, rezultati variraju, opet na kontrolu, na komisiju – teško mu da se drži preporučene ishrane – kaže, treba odoleti.

Autor je politikolog iz Požege