Populistička zavaravanja penzionera

1. Po prestanku četvorogodišnjeg važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija – koji ih je, zapravo, uneredio – političari na vlasti zasipali su nas izjavama o nikad većim penzijama, o novom sistemu usklađivanja penzija, o dodatnom povećanju najnižih penzija, o jednokratnoj pomoći penzionerima i o drugim populističkim zavaravanjima sračunatim da se penzijska primanja stečena doprinosima iz zarada degradiraju na nivo budžetske socijalne milostinje za građane bez sredstava za život.

O nikad većim penzijama može se govoriti tek pošto država korisnicima penzija vrati ono što je od decembra 2014. do decembra 2018. godine uzurpirala, a kako odbija da to učini, penzionerima ostaje da svoju Ustavom zajemčenu imovinu zaštite pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Novi sistem usklađivanja penzija još nije uspostavljen. Umesto da vrati ono što je protivpravno prisvojila, država nastavlja da umanjuje penzijska primanja propisima o tobožnjem usklađivanju penzija, donetim 2014. godine. Po tim propisima penzije se ne usklađuju svakog aprila i oktobra sa kretanjem potrošačkih cena, kao do tada, već na način utvrđen propisima kojim se uređuje budžet i budžetski sistem, a baš oni nasrću na imovinu penzionera stečenu minulim radom.

Pošto se ti propisi odnose na sve korisnike penzija, pogađaju i penzionere sa primanjima do 25.000,00 dinara prema kojima je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija imao obzira. – U pripremi su propisi o usklađivanju penzija po „švajcarskoj formuli“ koja usklađivanje kombinuje sa rastom zarada i cena po pola procenta, što je nepovoljnije od usklađivanja prema punim procentima rasta zarada i cena, kakvo smo imali pre više od decenije, ali i povoljnije od sadašnjeg stanja.

Ostaje da se nadamo da umesto najavljene formule nećemo dočekati novu obmanu, poput one da će penzioneri biti poslednji u podnošenju tereta finansijske stabilizacije a bili su prvi, i to sa najvećim teretom.

Dodatno povećanje najnižih penzija, takođe, hoće da penzijsko osiguranje izjednači sa dobročinim penzijskim davanjem. Dodatne penzije ne postoje, jer penzijska primanja moraju biti srazmerna uplaćenim doprinosima.

Penzije mogu biti niske i kad su primanja u toku radnog veka bila visoka, ako su doprinosi plaćani po manje prijavljenim prihodima, što je čest slučaj kod osiguranika koji se bave privatnim ličnim radom. Dodatna penzijska primanja su neopravdana i kad su doprinosi plaćani u skladu sa ostvarenim prihodima, zato što u penzijskom osiguranju važi princip – koliko para (u vidu doprinosa) toliko i muzike (u vidu penzijskih primanja). Sve što je preko toga odgovara dobročinim socijalnim davanjima a ne penzijskom osiguranju.

I jednokratna pomoć penzionerima potiče iz budžetskih sredstava a ne penzijskog fonda. A ako bi morao da joj odredim karakter svrstao bih je u red manipulativnih politikantskih „žvaka“ poput istinskih sendviča i lažnih obećanja koji se u predizborne i izborne dane dele građanima da glasaju za Srpsku naprednu stranku.

Manipulativnu konotaciju ima i poistovećivanje penzijskog osiguranja sa budžetskom socijalnom zaštitom. Ove dve pravne oblasti ne mogu se mešati, kao što se ni babe ne mogu mešati sa žabama. Svođenje socijalnog osiguranja na socijalnu zaštitu, ugrožava i mogućnost zaštite prava penzionera pred Evropskim sudom za ljudska prava koji ne prihvata da sudi u sporovima iz socijalne zaštite siromašnih. A možda je baš to u interesu onih koji su penzionere doveli u stanje nužde da pravdu traže van Srbije.

2. Izgovorenim rečima nisu iscrpljeni svi nasrtaji na egzistencijalna prava penzionera. Tu spada i privremena starosna penzija koja umanjuje mesečna primanja za 0,34% dok korisnik ne navrši 65 godina života, s tim što procenat umanjenja ne može dostići 24%. Tom nasrtaju izloženi su penzioneri koji imaju puni staž osiguranja ali nemaju potrebne godine života. NJihov broj je oko 43.000, što nije malo.

Pravo na starosnu penziju stiče se po osnovu doprinosa koji se tokom penzijskog staža uplaćuje u PIO Fond. Kako je taj staž isti i kod korisnika pune i kod korisnika privremene starosne penzije, mora biti isti i vrednosni obim njihovih doprinosa iz zarade, u srazmeri sa njenom visinom.

Propisi o radu predviđaju da radni odnos može da zasnuje i maloletno lice starije od 15 godina. Upravo zato radni vek onih koji su radni odnos zasnovali ranije obično traje duže od radnog veka onih koji su taj odnos zasnovali kasnije. Ali, to ne može biti razlog da oni pri istoj vrednosti uplaćenog doprinosa ostvaruju manja prava po osnovu penzije.

Zato začuđuju najave da privremene starosne penzije neće biti ukinute „zato što je životni vek u Srbiji produžen a budžet to ne može da izdrži“. Znači li to da državnom budžetu smeta što ljudi u Srbiji duže žive?

3. Problematičan je i nejednak položaj zaposlenih i penzionera u sporu o isplati većih iznosa mesečnih primanja. Prema članu 123. stav 1. Zakona o radu, sporno potraživanje poslodavca prema zaposlenom može se naplatiti samo na osnovu pravnosnažne sudske odluke. Prema članu 98a stav 6. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, PIO Fond namiruje sporna potraživanja prema korisnicima penzija na osnovu vlastite odluke, tako da je on tu i poverilac i sudija. Baš kao onaj kadija koji i tuži i sudi.

4. U svakom od ovih načina, država udara šamare penzionerima, priželjkujući da se oni pokorno izvinjavaju njenom šefu kao da je on – onaj Đura iz Kovačevićevog Balkanskog špijuna.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji