Poremećaj normalne komunikacije

Obraćam pažnju samo na ponašanje partija, u poslednje vreme naročito izoštreno prema Vojvodini. Kao čovek vezan za zavičaj i donekle upoznat sa njegovom istorijom, uočavam stalna nastojanja da se prerade, prekroje njena obeležja. Skoro sve političke organizacije – idem čak dalje, carevine, države, režimi u čiji sastav je kroz istoriju ulazio ovaj region – na Vojvodinu su gledale kao na političko, etničko gradilište koje se uobličavalo ratovima i novim granicama praćenim doseljavanjem, kolonizacijom, proterivanjem, na genocid nalik pogubljenjima, među najbrojnijim nacijama, raznim vidovima asimilacije, sužavanjem školovanja, prekrajanjem imena, interniranjem, logorisanjem…

Sve u interesu sistema čiji su centri mogli biti u Beču, Budimpešti, dalekom Berlinu, Beogradu. Naravno, bez ikakvog znaka jednakosti među njima, samo ističem istorijski kontekst vojvođanske drame.

Što se tiče mitinga u izvođenju organizacije pod nazivom „Srpska ravnica“ (mogu li po Zakonu o jednakosti građana svi imati svoju ravnicu?), mislim da je on sasvim legitiman (u Americi su mesecima demonstrirali na Volstritu tražeći da se sruši postojeći bankarski sistem). On spada u repertoar poremećenih normalnih komunikacija između političkih institucija i uverenja masa da se populističkim okupljanjem može i treba menjati vlada, grublje rečeno da se ona sruši.

A polazi od uverenja organizatora da se od koncentrata opravdanog ekonomskog nezadovoljstva naroda i frustracija zbog Kosova, može stvoriti politički potencijal dovoljan za zbacivanje jednog čoveka. Ali vezivati ga za ustaški NDH, to je nesuvislo. Po toj logici mogli su Pajtićev „secesionizam i separatizam“ vezati i za 11. april 1941, kada je Mađarska vojska napala Jugoslaviju. Tako daleko ipak nisu otišli. Da je ideal promena nadohvat ruke, takoreći iza leđa govornika ispred zgrade vlade, trebalo je da pojača i zvuk nadletanja aviona u brišućem letu, scene koje su se dešavale samo u Miloševićevo vreme kada se iznad Novog Sada hvatao zalet za front u Slavoniji. U novi vid demokratije spada i pravljenje spiskova građana koji traže smenu Pajtića. Šta će biti sa onima koji nisu na tim spiskovima?

Novi Sad se u uglednim tekstovima, sa mnogo razloga nazivao i naziva „Srpskom Atinom“. Detalj o tome šta je drevna Atina značila za Atinjane zapisao je Herodot, otac istorije. Persijski kralj, u ratu sa Atinom, od jednog grčkog izbeglice svašta je hteo da sazna, a ovaj mu je rekao: „Atinjani će nastaviti borbu ne zato što se boje svojih vladara, nego zato što se drže zakona.“ U vojvođanskoj varijanti atinske drame to su izbori u zakazano vreme.

A jedan od tri najveća mađarska pesnika Aranj Janoš je rekao : “Makar kasno, makar osakaćeno, makar nikome, piši!” E, ovim sam to učinio.