Foto: Shutterstock/librakvStudenti su svojim do sada neviđenim entuzijazmom, snagom, briljantnim umom i dostojanstvenim najmasovnijim protestima „u novijoj istoriji“ udahnuli život srpskom društvu, pa je ono počelo da se vraća iz „komatoznog stanja“ u koje su ga uvele razne politokratske pljačkaške družine, i iz „kliničke smrti“ za koju i studenti i građani okrivljuju ovu poslednju.
Duge protestne šetnje ulicama srpskih gradova omogućile su građanima da se međusobno upoznaju i da iz nove perspektive sagledavaju ambijent u kome žive, te da počnu da razgovaraju o tome kako bi mogli brzo i efikasno da unaprede svoj životni standard i prostor u kome obitavaju.
A informacije koje su dospele do ušiju građana o novom, velikom, povećanju poreza na imovinu, podstakla je protestante da počnu da traže razloge za taj najnoviji teret na ionako „tanke“ porodične budžete, da bi nastavili sa raspravama o motivima za uspostavljanje takve vrste globe, kao i o metodologiji trošenja prikupljenog novca.
Porez na imovinu, koji u Srbiji neprestano raste i nije uobičajen u razvijenim demokratskim državama, predstavlja nastavak stare „partizanske osvete kulacima“ i otimanja „bogataške“ imovine. Već u prethodnoj godini visina tog poreza je postala gotovo nepodnošljiva vlasnicima nepokretnosti koji žive u tzv. užem centru Beograda. A slično je i u ostalim gradovima Srbije.
Građane posebno iritira to što postojeći porez na imovinu i njegovo „zoniranje“ u gradskim područjima nemaju stvarno razvojno opravdanje jer se, po pravilu, „ubrana“ sredstva nenamski troše od starne gradskih uprava i koriste kao alatka za „progon“ ostarelih vlasnika iz tzv. ekselent zona.
A ozakonjena metodologija koja je gradskim vlastima stavila u ruke „alat“ za slobodno preuređivanje broja, izgleda i veličina „gradskih poreskih zona“ otvorila je veliki i nekontrolabilan venil za „dodavanje goriva“ sve drskijim „investitorskim potrebama“ i koruptivnom ponašanju lokalnih vlasti.
No, i u ovako nezavidnoj situaciji u kojoj su se zbog masovnih i dugotrajnih protesta studenata i građana našle, aktuelne politokrate se „ne predaju“. I stalno pokušavaju da još ponešto „oposle“.
Nikada do sada nije javno i strukturirano objavljeno koliko je po osnovu poreza na imovinu prikupljeno, a posebno ne koliko su građani pojedinačnih gradskih zona platili za posedovanje imovine u tim zonama. Kao i to gde taj novac odlazi i na šta se troši?! Logično bi bilo da davaoci te vrste poreza mogu da utiču na njegovo usmeravanje i na kontrolu trošenja.
Verovatno tada ne bi naši gradovi izgledali kao stari olinjali mačori, čijim se trotoarima kreću ljudi sa ritmičkim pogledima „čas uvis, čas prema trotoaru“, u strahu da im se neka nadstrešnica, terasa ili fasada ne obruši na glavu, ili da ne upadnu u kakvu novootvorenu rupu. I ne bi se iz zapuštenih dvorišta širili mirisi pseće i ljudske mokraće i izmeta.
Da obveznici poreza na imovinu mogu da utiču na upravljanje ulaganjem prikupljenog poreza na imovinu, gradska područja i njihove „poreske ekselent zone“, bi izgledale kao ocvalo prolećno drveće! I ne bi u gradskom sivilu blještale samo kockarnice! I zidovi zgrada i kuća bi bili toplotno izolovani. I potrošnja energije za grejanje i hlađenje bila bi mnogo manja. I zagađenje okruženja bi se znatno smanjilo. I …
Ako se ne promeni način „poreskog zoniranja imovine“ i metodologija upravljanja prikupljenim sredstvima, nastaviće da cveta korupcija i tzv. investitorski pristup gradnji, kao i besprizorni progon „baka i deka“ iz tzv. ekselent gradskih zona, da bi ih preuzimali razni muljatori kojima vrhunac uživanja predstavljaju pogledi na tek uvezene ogromne automobile koji „odskaču“ od sivila okruženja, dok uz dame sa izobličenim usnama i sa višeslojnim nanosima „karamelizovanih“ pomada sklapaju trange-frange poslove u „elitnim“ gradskim kafićima.
Autor je redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
