Poruka upozorenja jednog trećaka

Jedni o tome govore afirmativno, a drugi sa dozom straha i zebnjom šta će se sve dešavati u školi, imajući u vidu čega je sve bilo i šta se sve dešavalo, posebno, poslednjih godina.

I krenula je nova školska godina. Ispred škola, u školskim dvorištima u učionicama televizijski reporteri razgovaraju sa učenicima. Uglavnom su to oni mlađeg uzrasta, nasmejani, razdragani.

Pitanja reportera uglavnom očekivana: o radovanju, o drugarstvu, o učiteljicama i nastavnicima. I odgovori učenika su uglavnom očekivani.
Međutim, potpuno me je iznenadio odgovor jednog malog dečaka, đaka.

Predstavio se da polazi u treći razred osnovne škole i na pitanje novinarke šta očekuje i šta želi u novoj školskoj godini on je, između ostalog rekao:

„U novoj školskoj godini bih voleo i želeo bih da malo više učimo nego prošle godine“.

Ovo je za mene najvažniji, najbolji i najtačniji odgovor ne samo za taj dan već odgovor nedelje, meseca, pa možda i čitave sledeće školske godine. Ovo nije odgovorio neko od odraslih, nego jedan mali učenik polaznik trećeg razreda osnovne škole.

Ovaj odgovor daleko nadilazi mnoge druge odgovore mnogih učenika koji se raduju gubitku časova, a to znači i gubitku učenja i sticanju znanja.

Šta nam je ovim odgovorom ovaj maleni osnovac poručio?

Jasno nam je rekao u lice da se prošle godine (da li samo prošle godine) veoma malo učilo. Bilo je svega dugog ali onog, za šta je škola zadužena – učenja, bilo je malo.

Ovo je tako bolna i tako velika istina o kojoj najveći broj današnjih ljudi ne razmišlja. Najveći broj ljudi ovu rečenicu, ovu tako upozoravajuću rečenicu, nije čuo, a iako je i čuo na nju nije obratio pažnju.

Plašim se da nam je ovaj mali „trećak“ uputio upozorenje da će se stvari u školi i dalje pogoršavati.

A evo potvrde – na samom početku školske godine nastaje okupljanje učitelja i nastavnika i nastaje njihovo upozorenje da će se boriti za svoja prava, za prava tih đaka, za svoju egzistenciju i ponovo su pomenuli štrajk. Znači ponovo gubitak nastave i ponovo neučenje, a vreme prolazi.

Nastavnici su u pravu. Ne mogu da razumem podatak da im je plata ispod republičkog proseka, zamislite plata nastavnika koji vaspitavaju našu decu i stvaraju našu budućnost, ispod republičkog proseka.

Pa čija je onda to plata iznad tog proseka? Neshvatljivo!

Plašim se da će ponovo biti nasilja među učenicima, napada učenika na nastavnike, napada roditelja na nastavnike i mnogo drugih neočekivanih stvari koje se nekada u školama nisu mogle ni zamisliti. Sve to preuzima primat nad obrazovnom i vaspitnom ulogom škole.

Neka nam bude jasno, sve drugo se na neki način može nadoknaditi, samo se vreme nikako ne može nadoknaditi, samo se vreme ne može vratiti unazad. Za nešto što je trebalo naučiti sa osam godina nikako se ne nadoknađuje sa 12 ili ono što je trebalo naučiti u 25, kasno je to učiti u trideset pet. A toga je kod nas nažalost sve više.

Sada se pojavljuje i pojam „belog“ štrajka. To podrazumeva da će đaci ići u škole, da neće biti motivisani da uče i da će svima biti zaključene petice, bez obzira na znanje.

Rezultat toga će biti da će najveći broj đaka biti veoma zadovoljno, najveći broj roditelja, će biti veoma zadovoljno, vlasti će biti zadovoljne, a na kraju će sve to rezultovati katastrofom.

Dobićemo generacije bez znanja, bez obrazovanja. Doći ćemo u situaciju, kao što je to bilo s početka dvadesetog veka, samo tada iz drugih razloga, da će oni koji žele da se školuju i steknu znanje morati da idu da se školuju u Pariz, London, Grac, Prag …

Teška nas sudbina čeka. Pitam se pa da li je moralo baš ovako da bude, i da li mi kao narod zaslužujemo takvu sudbinu.

Nažalost svedoci smo da nam već danas u mnogim oblastima i na mnogim važnim mestima caruje i vlada neznanje.

I vraćam se još jedanputa na rečenicu našeg zabrinutog đaka trećaka: „U novoj školskoj godini bih voleo i želeo bih da malo više učimo nego prošle godine“.

Ne poziva li on ovom svojim rečenicom i nas starije da kažemo: „potrebno je da malo više radimo nego prošle(ih) godina“. Manimo se rijalita i besomučnog gledanja utakmica.

Prestanimo da se hvalimo time kako smo gledali i po tri-četiri fudbalske utakmice dnevno i da znamo svakog igrača bilo koje reprezentacije, svaki potez sa te utakmice. Kakva korist od toga? Okrenimo se radu i poštenju i tek onda će doći do boljitka.

Počnimo da poštujemo vrednosti, počnimo da se ponašamo i živo prema tim vrednostima i svima će nam biti bolje.

Uostalom, ovo o čemu ja sada govorim napisao je još Sveti Sava u svom Hilandarskom tipiku, u glavi 26 još na početku 13 veka:

„Neka se povinuje novodošavši onome koji je pre došao, nepismeni pismenome, neuki obrazovanome, i mlađi starijem“.

Pozivam vas poštujmo ovaj zavet Svetog Save, učimo i radimo više u budućnosti i videćete biće nam bolje.

Autor je profesor univerziteta u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.