Kakve poruke roditelji i nastavnici šalju deci?

Sindikati su doneli odluku o potpunoj obustavi rada 16. septembra; u iščekivanju ispunjenja njihovog zahteva za veću bezbednost u učionicama stigla je vest o novom napadu na nastavnika u Prokuplju; roditelji u Ripnju su se pobunili zbog „previše“ romske dece u jednom odeljenju, dok su roditelji u Žarkovu zabranili deci da pohađaju nastavu, nezadovoljni novim rasporedom.

Zadržaćemo se baš na ovom poslednjem slučaju koji je paradigmatičan iz više razloga i prava slika i prilika kako danas izgleda obrazovni sistem u Srbiji.

Oko stotinak sedmaka iz OŠ „Ljuba Nenadović“ ne ide u školu od početka školske godine jer je uprava donela odluku koja je, prema tvrdnjama roditelja, saopštena u minut do 12, da se umesto pet odeljenja sedmog razreda formira šest novih, ne bi li se na taj način rešili disciplinski problemi koje pravi sedam đaka koji su bili u istom odeljenju.

Ako je svima u školi bilo poznato da to datira još iz mlađih razreda, pitanje je zašto se nije reagovalo umesto da problem eskalira i da se izlaz traži u „rušenju“ odeljenja dve godine pred kraj osnovnoškolskog obrazovanja?

Škola je za takvu odluku imala saglasnost Školske uprave Beograd, što je potvrdilo samo Ministarstvo prosvete, pa se postavlja i pitanje zašto je Ministarstvo poslalo u školu prosvetnu inspekciju, ako je već dalo direktoru „zeleno svetlo“ za formiranje novih odeljenja.

Ako se u novoj organizaciji potkrala greška hoće li se preispitati odgovornost onoga ko je dao odobrenje za tako nešto?

Šta se čeka ako punih sedam dana stotinu učenika ne pohađa nastavu dok nadležni prebacuju „vruć krompir“ jedni drugima, verovatno očekujući da se strasti stišaju i da roditelji „legnu na rudu“ i odustanu od protesta?

U ovoj igri mačke i miša ne treba ostaviti po strani i pitanje odgovornosti samih roditelja koji borbu sa sistemom vode preko leđa dece, očito svesni da je samo radikalnim metodama mogu dobiti.

I na kraju pitanje za sve odrasle: kakvu su poruku svi zajedno poslali učenicima koji sutra treba da se vrate u učionice i da tu istu školu doživljavaju kao svoju?

Nema tog propisa koji može da zaštiti nastavnike, da reši problem nasilja, vrati poverenje u školski sistem i pomiri roditelje i školu, ako oni koji treba da budu na istoj strani, a pritom su i odrasli, ovakve primere gotovo svakodnevno daju deci.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.