Posao naprednog glasača

Dok iz izlupanog lonca bije vrela para u nebo, a glavni kuvari dodaju začine i tajne sastojke, krčka nam se jelo iznenađenja. Za to vreme nam BDP nezaustavljivo raste, tako da je najniži u Evropi. A da bi čorba bila gušća, u Srbiji koja je u demokratiji do guše, neki su svoj napredni demokratski potencijal iskazali, skačući u lonac zajedno sa Ramušom Haradinajem. Pa su sada još brži, bolji i jači kada su sa njima Ramuš i Tači.

Na pragu tako vrele jeseni svi putevi iz Srbije vode za Beograd. Pa tako i iz Kruševca. Samo što stanovnici nekadašnje Lazareve prestonice, u ovu sadašnju na ušću Save u Dunav, putuju preko novog asfalta i novih popločanih trotoara. Ali ne i novim autoputem do Pojata u okviru Moravske magistrale, koja nam je obećana još 2012. I ruku na srce malo pre toga, negde oko 2010. Ali oni žuti to nisu znali da naprave za dve godine, pa se ovi crni evo već šest leta čude kako ga oni prethodni ne napraviše za četiri. U stvari, oni pre prethodnih, jer i ti prethodni su bili mnogo napredni. Toliko da su za šest godina napravili tri vlade i nijedno radno mesto u Kruševcu. Mada istine radi, nova fabrika samo što nije.

Ali, kako posla nema u Kruševcu puštenom niz vodu, ima ga u Beogradu na vodi. Ako niste bili srećni dobitnik partijske napredne knjižice, koja je jača od zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, sreću možete potražiti u jesenjem prelaznom roku. Samo gle čuda, za to vam je ponovo potrebna partijska knjižica. I uz nju preporuka da ste lojalan član. Ostalo je samo da u nastupajućem prelaznom roku, budete i pouzdan drug član, koga će isto tako proveren član, ugostiti narednih nekoliko meseci u Beogradu. Troškove transfera u vidu nadoknade od nekoliko hiljada dinara, platiće isti oni koji će vam platiti i autobus koji će vas prevesti do Beograda a da i ne primetite da ste stigli. Platiće ga građani Srbije kroz otete plate i penzije, povećane poreze, namete i napredne takse. Dok vi kažete keks, pardon sendvič i isti taman što ste pojeli, eto vas u Beogradu.

Smog velikog grada najbolje otvara sve pore i vidike. Osim ako nije reč o izduvnim gasovima iz utovarnih lopata i bagera. Dim iz zahuktalih mašina kao teška magla ove jeseni pada po beogradskim bulevarima. Pred nastupajuću Bitku za Beograd, glavni grad liči na bojno polje. Moćne mašine raskopavaju ulice i trotoare, prave se i ruše fontane, utvrđuju se položaji sa kojih će se jurišati na birače, medije, neopredeljene, sigurne glasove, glasačke kutije. Sezona jesenjeg kopanja prestonice započela je 1. septembra sa novom školskom godinom i povratkom Beograđana sa mora. A i što bi se kopalo tokom leta kada su Beograđani na egzotičnim destinacijama i ne mogu da vide napredno pregalaštvo u punom rušilačkom zamahu. Jer izbori u Beogradu su za naprednjake biti ili ne biti. A sudeći po broju nabildovanih momaka u crnom, koji novopridošlice čekaju ispred autobusa, ima da biju sigurno.

Čim odabrani izađu iz autobusa, pored snažnih momaka koji su tu valjda da im ponesu nepostojeći prtljag, čekaju ih simpatični vodiči, koji će im pokazati najbližu policijsku stanicu u kojoj će novopridošli Kruševljani, Kraljevčani, Smederevci ekspresno postati Beograđani. A samim tim i birači i jurišnici na glasačke kutije. Koje će neki od novopridošlih, uspešno čuvati u izbornoj noći, kako bi povećali honorar dobijen za ovaj svojevrsni prelazni rok. Tu će ih odmah dočekati i ljubazni domaćini kod kojih će ih prijaviti, bez straha od upravnika zgrada, koji bi mogli da ih ocinkare za neprijavljivanje prihoda od podstanara. Jer upravnici zgrada imaju istu partijsku knjižicu kao i domaćini, koja kao kalauz otvara sva vrata. Sem vrata Centralnog zatvora. Ta vrata se nikad ne otvaraju za pouzdane članove, osim ako kao neki u Zaječaru, ne pocepaju knjižicu, kad vide da je opao kvalitet salame u sendviču. Jer opšte je poznato da nekvalitetna salama u sendviču može dovesti do zatvora. Ali zato su tu preventive radi momci u crnom. Da se neko ne bi predomislio. I požalio na salamu.

U nepresušnoj reci ovih koji iz Srbije dolaze trbuhom za kruhom, pre nego li shvate da će ako žele pravi posao, morati da srpsku prestonicu zamene nekom evropskom, niko i ne primećuje ovih tridesetak hiljada pridošlih koji su već dobili posao u Beogradu. Posao naprednog glasača nije baš nešto plaćen, ali nije ni težak. Radiš pet minuta za šest meseci, za oko pedesetak evra, plus mitinzi i tribine. Uz to, komšije i familija ima da pocrkaju od muke, kad im pokažeš ličnu kartu a tamo piše Savski Venac, ili Vračar. Jer sada si i ti Beograđanin. Makar na privremenom radu. Možda ga nisi video dok si kao i Toma završavao neki od beogradskih trange frange univerziteta, ali sada ima da vidiš sve redom, za čime si žudeo u Kruševcu i Smederevu. Od fontane koja ne radi, do Beograda na vodi koji kako kažu, takođe ne radi. Samo onaj u crnoj majici beše rekao da se lična karta nikom ne pokazuje jer će biti što biti ne može. A oni kad biju, baš biju.

Povratak kući nije baš prijatan, jer se iz nekog nepoznatog razloga prolazi blizu Centralnog zatvora. Kažu da su tu nekada robijali i oni koji su krali izbore. Al ne u Srbiji. Samo uvek postoji prvi put. Sreća pa autobus staje kod Ikeine robne kuće. Jes plavo žuta, ali obradovaće se žena kad donesete oklagiju made in Srbija. Njena će biti iz Ikee, a nesposobnog komšiju će biti ona sa buvljaka.

Nego sve se nešto mislim onaj CZ veći brate i od Ikeine robne kuće.

Autor je političar iz Kruševca, bivši poslanik DS