Foto: Privatna arhivaNakon tragičnih događaja u kojima su izgubljeni mladi životi režim je najavio opsežne mere, pre svega razoružavanje građana. Onih sa dozvolom kao i onih bez te dozvole.
Međutim, ove restriktivne mere, iako važne, zakasnele su jer je seme zla davno posejano i imaju ukus populizma i očuvanja rejtinga predsednika SNS i države.
Počelo je od onih besmislenih ratova devedesetih, i preko svih ovih decenija gde je cvetao kriminal, destrukcija čitavog društva, koja je dovela do razaranja najvrednijeg što Srbija ima – školstva i obrazovanja.
U nekoj davnoj TV seriji o najmoćnijem oružju na prvom mestu je – čovek. Metaforički i faktički, a sve to počinje od mržnje, pretnji i isključivosti, a ona se na ovim prostorima izlivala svom silinom.
Od na primer govora Slobodana Miloševića na Gazimestanu 1989, kasnije Šešelja i inih, pa do aktuelnog predsednika i premijerke. Nasilje počinje govorom mržnje, a ostalo su posledice.
I tako, kad na primer, dva miliona gledalaca pomno prate zbivanja u „Zadruzi“ ili „Parovima“, a nastavak sledi u informativnom programu, onda čudno zvuči odbrana „Pinka“ i „Hepija“, koji se ne drže ni svojih predatih elaborata.
Ta TV „Hepi“ trebalo bi da sadrži program za decu, a prevashodno je krstarica mržnje i zla. Ni tu ružičasta TV ne zaostaje, štaviše, a posledice su vidne.
Mnogi će se setiti kako je predsednik SNS, a uz to i države, branio falange koje su nasrnule na mirne Šapčane na mostu 27. novembra 2021. godine. Za njega sasvim legitimno je da jurišnik SNS krene bagerom na građane, kao da je most gradilište, a napadi čekićima kao da je dečija igra, jer su – gumeni.
Ili, kad se hvali da je naredio rušenje u Savamali, i da bi on to uradio po danu.
A pri tom policija nije reagovala na poziv građana, koji su bili praktično zarobljeni, otetih mobilnih telefona…
Onda se prećutkuje kako su delovali „momci“ Veljka Belivuka, rvačkim zahvatima na novinare prilikom predsedničke inauguracije, a ispostavilo se da su imali državnu i policijsku podršku instaliranjem na stadionu JNA, vežbanju u vojnoj streljani… ili kako Koluvija nije ugrožavao mlade živote sa jednom tonom marihuana – „nije bilo deset tona“…
Srbija je oštro podeljena, vidi se to i u najdemokratskijoj tvorevini – Narodnoj skupštini.
A tamo većinski poslanici, iz SNS i pomagača im, izgovaraju najstrašnije kletve, uvrede, pretnje…
I na kraju, kad građani izađu na miran protest, kao u Beogradu, onda ih predsednik države omalovaži tobožnjom brojkom od devet hiljada. I to sve sa TV Hepi!
A bilo je do sada izrečeno mnogo laži, što nikako ne pristoji jednom predsedniku države. Ovoga puta u pitanju je najdragocenije što Srbija ima – svoju decu.
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
